Informatičari proslavljaju dan kada je Srbija pustila u rad svoj prvi digitalni računar CER–10

Svi prethodni računari koji su postojali te 1960. godine bili su proizvod američkih kompanija. CER–10 (Cifarski Elektronski Računar, model 10) je bio veliki kao regal, objašnjava profesor Petar Kočović. Imao je oko 1500 lampi, oko 1400 tranzistora i 17.000 elemenata od germanijuma koji se tada koristio za izradu pojedinih elemenata, za koje se danas koristi silikon.

„Sedam stručnjaka iz Instituta Mihajlo Pupin u Vinči su ga pravili. Ja bih da pomenem svih sedam: Tim je vodio profesor Tihomir Aleksić, onda je tu bio doktor profesor Rajko Tomović, Vukašin Masnikosa, Ahmed Mandžić, Dušan Hristović, Petar Vrbavac i Milojko Marić“, navodi profesor.

Računar CER–10 je bio instaliran u Tanjugu, a radio je za potrebe Ministarstva spoljnih poslova. Zahvaljujući njemu bilo je moguće da se prenesu preko tadašnjih analognih telefonskih veza informacije do svih dopisništava u svetu.

„Mi smo pet ili šest tih računara prodali Sovjetima, onda Istočnim Nemcima i tako dalje. I on nije zaostajao za tehnologijom onog doba. Kasnije je modifikovan, napravljen je CER–20, sa više tranzistora, pa CER–22 koji je bio manjih dimenzija, i prodavao se u mnogo većim količinama“, ističe prof. Kočović.

Razvoj IKT sektora u Srbiji i njegovi rezultati

Dragan Lazarević iz Unije poslodavaca Srbije, Sektor za informacione tehnologije i telekomunikacije, ističe da IKT sektor u Srbiji iz krovne perspektive beleži jako dobre rezultate.

„Promet je skoro šest milijardi dolara, od toga 3.7 milijardi se realizuje u izvozu. Ima više od 50.000 zaposlenih, koji suplaćeni vrlo visoko. Ima 700 stranih kompanija koje uz 4.300 domaćih predstavljaju jedan ekosistem koji je uređen zakonima“, ističe Lazarević.

Srbija ima Zakon o digitalnoj imovini što je relativna retkost trenutno u svetu, a u pripremi je i novi zakon o IKT bezbednosti, dodaje gost Jutarnjeg programa. Imamo infrastrukturu oličenu u obliku državnog datacentra koji je u razvoju i podržaće buduće projekte. Takođe, imamo u ekosistemu veliki broj tehnoloških parkova – Beograd, Čačak, Niš, Novi Sad.

Na listi Svetske banke, Indeksa zrelosti i digitalne administracije, Srbija je u grupi A i nalazimo se na 11. mestu u svetu i 4. u Evropi.

Nedostatak kadrova u IKT sektoru i izazovi obrazovanja

Unija poslodavaca, kao reprezentativna organizacija poslodavaca, uglavnom malog i srednjeg biznisa, kao najveći problem oseća nedostatak kadrova.

„Numerički pokazatelj ne odražava stvarne potrebe. Međutim, suština je da se od prošle godine na ovamo ili dve godine unazad promenila struktura potrebnih kadrova i njih ima još manje“, napominje Lazarević.

Potrebna su nova znanja, tehnološke osnove upravljanja veštačkom inteligencijom nisu one koje poznaju sadašnji programeri i potrebno je uvođenje novih programa u obrazovanju, kao i privlačenje kadrova iz regiona i sveta.

„Mi iz Unije poslodavaca tu celu situaciju procenjujemo na način da se opet referiramo prema nekom svetskom nivou, a to je lista lakoće poslovanja gde se, na primer, Srbija nalazi na 44. mestu što je, s obzirom na region, dobro. Bolja je Makedonija koja je na 17, a, na primer, Hrvatska je na 51. Mađarska na 52. mestu“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Kako bismo bili bolje rangirani na listi lakoće poslovanja potrebno je unaprediti svaki segment života jednog ostvarenog profesionalca koji bi došao u Srbiju, počev od razvoja aviosaobraćaja kako bi za kratko vreme mogao da stigne u bilo koju tačku u Evropi. Zatim, pravna sigurnost, bezbednost, turistička ponuda, sigurnost novca, kreditni rejting i tako dalje, objašnjava Lazarević.

Izazovi obrazovanja i tržišta rada u Srbiji

Profesor Kočović napominje da smo mi ipak zemlja sa nešto manje od sedam miliona stanovnika, a s druge strane Rumunija koja ima dva velika data centra u Bukureštu i Klužu, ima više programera nego Srbija, a mi se sa njima trkamo.

„Programeri imaju plate više od proseka i mogu da žive bolje od proseka, ostaje da vidimo koliko mi možemo da proizvedemo kvalitetnih programera i ostalih stručnjaka kroz sistem školstva. A sistem školstva je tu malo u problemu jer u ovom trenutku u celom svetu znanje dolazi iz industrije na fakultete i u škole. Obrazovanje kaska svuda u svetu, ali ne kod nas“, ističe profesor Kočović.

Izazovi obrazovanja i kompetencija u oblasti veštačke inteligencije

Pojam veštačka inteligencija je skovala grupa od 11 stručnjaka još 1956. godine u Dartmutu u Sjedinjenim Američkim Državama. Naši naučnici su vrlo brzo objavili radove na tu temu, i negde do 2022. godine tom temom su se bavili jedino univerziteti, objašnjava prof. Kočović.

„Onda kao da je neko upalio svetlo i odjednom su počeli svi da pričaju veštačka inteligencija, veštačka inteligencija, od političara pa dalje. Srbija ima negde oko 190 kompanija koje nešto više ili jako puno rade iz oblasti veštačke inteligencije, a 47 kompanija su u tome lideri i mi smo u ovom trenutku dobro pozicionirani. Odlični smo za sada, ali da li ćemo nastaviti u tom tempu, videćemo“, dodaje profesor.

Dragan Lazarević dodaje da je najveći izazov ispratiti korak potreba industrije i onoga što neko ko je već u industriji je spreman ili nije spreman da sačini da bi prešao na druge tehnološke osnove.

„Ali sistem obrazovanja je teško analogijom upodobiti potrebama i nekakvim prethodnim iskustvom. On je izazov sam po sebi. Ti su programi brzi, vrlo efektivni i odmah nalaze primenu. Istog dana kad ste vi usvojili neko znanje, ono će se videti na radnom mestu“, ističe Dragan Lazarević iz Unije poslodavaca na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.