Сваки осми динар који привреда Србије створи долази из ИКТ сектора

Повезати домаћу памет са глобалним тржиштем био је најважнији задатак српског ИКТ сектора. Од тима у гаражи до компанија које сарађују са највећим светским ИТ играчима – реалност је многих тимова из Србије.

То поткрепљују и последњи подаци – у укупном привредном расту Србије предњачи ИКТ сектор и бележи раст од 14 одсто у односу на прошлу годину.

"Прошле године смо досегли 4,1 милијарду. Ове године прогнозе су, ја бих рекао, 4,5 до 5 милијарди евра. И све оно што је Влада радила претходних десетак година улажући на разне начине у развој ИТ сектора сада видимо те резултате, колико је отпоран сектор и колика је његова перспектива. Србија је била и остала земља пољопривреде, али је све више и земља иновација", каже Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и е-Управу.

Извоз ИКТ сектора је више од три пута вреднији од домаћег тржишта јер нашом ИТ индустријом доминирају стране компаније. Стручњаци кажу да је будућност индустрије у сопственим идејама.

"Ја мислим да би компаније које су до сада свој пословни модел базирале на аутсорсингу, тзв. изнајмљивању сати својих програмера, требало да почну да улажу део профита у сопствена решења. Осим приче о извозу и промоције према вани, мислим да сад треба да почнемо да говоримо и о домаћем тржишту које такође ствара вредност, а понекад га током ове приче о извозу занемаримо и ставимо у други план", каже Александар Мастиловић из Центра за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије. 

Иако ИКТ сектор наставља раст, прете му изазови који се не могу решити алгоритмом. Одлив кадрова, зависност од страних компанија, недостатак сопствених производа, мањак школованог кадра са домаћих универзитета.

"Увели смо у основне школе информатику и рачунарство као обавезан предмет од 5. до 8. разреда и сад већ имамо пету или шесту генерацију која има тај 'алгоритамски' начин размишљања и усмеравамо их ка техничким наукама и факултетима. Рецимо, у Крагујевцу нам недостаје један технички факултет иако је одличан Универзитет, али ми се тамо морамо изборити баш због Дата центра да имамо посебан технички факултет", рекао је Михаило Јовановић.

Корак ближе ка новом техничком факултету Крагујевац би могао да буде већ данас након посете министра просвете Дејана Вука Станковића државном Дата центру. Током обиласка, било је речи о унапређењу дигиталне инфраструктуре у образовању и примени вештачке интелигенције у настави.

Наставак улагања у иновациону инфраструктуру, према најавама, биће и један од приоритета Програма развоја земље до 2035. године, чије представљање је најављено за септембар. Као највећи изазови издвајају се примена вештачке интелигенције у јавној управи и привреди, увођење 5Г мреже, усклађивање образовног система и потреба тржишта.