Može li veštačka inteligencija da nam pomogne kod rada kritične infrastrukture

Energetika, transport, vodosnabdevanje, telekomunikacije, bezbednost, zdravstvena zaštita, finansije čine sistem kritične infrastrukture svake države. Visokorizična veštačka inteligencija se koristi, između ostalog, i za kritičnu infrastrukturu.

„Sigurno je da istorija podataka, prikupljanje podataka iz raznih izvora, korišćenje big date (velikih i kompleksnih skupova podataka), superkompjutera, digitalizacija u procesuiranju informacija može da utiče u brzini razmena tih informacija, ne samo u smislu prediktivnog održavanja onog što je potencijalno izloženo pretnji, nego i u smislu reagovanja nadležnih službi, službi za hitne slučajeve, da se određeni događaji, incidenti brzo stave pod kontrolu“, istakao je prof. dr Zoran Keković, predsednik Centra za analizu rizika i upravljalje krizama. 

Veštačka inteligencija se može koristiti za poboljšanje sigurnosti kritičnih sistema od sajber napada.

„Veštačka inteligencija pomaže da se predvide neki rezultati i pomaže pri velikoj uštedi resursa najpre vremena i novca. Što se tiče mana veštačke inteligencije u sferi kojom se ja bavim, nije se pokazala kao sposobna da izvrši neke složenije zadatke koji još ne postoje“, navodi Marko Gavrilović, inženjer za razvoj i istraživanje veštačke inteligencije i matematičar.

Pored prednosti koje pruža digitalizacija, međusobna povezanost različitih sistema čini ih dodatno ranjivim. 

„Onoliko koliko veštačka inteligencija može da pomogne da rad kritične infrastrukture bude efikasniji, isto toliko veštačka inteligencija u rukama zlonomernih entiteta može da doprinese da kritična infrastruktura ne funkcioniše onako kako nam treba“, objašnjava dr Miroslav Trajanović, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

„Mi smo ovde suočeni sa situacijom da pravo ne može da prati društvenu realnost, koja se kontinuirano menja, da je digitalni tehnološki razvoj dostigao izuzetne srazmere, a da mi to nismo u stanju ne samo da pratimo, već i da osmislimo i kritički preispitamo“, rekao je prof. dr Mladen Milošević, dekan Fakulteta bezbednosti UB.

U pripremi je Zakon o veštačkoj inteligenciji koji bi trebalo da se donese sledeće godine.

„To je dosta izazovan zakon zato što veštačka inteligencija dopire do svih grana društva, uključujući zaštitu podataka o ličnosti, ali takođe i zaštitu intelektualne svojine, Krivični zakonik. Tako da ćemo videti da  kroz taj zakon napravimo mehanizme na koji može da se prepozna zloupotreba i da se kazni zloupotreba“, naglašava Stefan Badža, savetnik predsednice Skupštine Srbije.

Evropska unija je već donela Zakon o veštačkoj inteligenciji koji ima za cilj da zaštiti ljudska prava, demokratiju, vladavinu prava i održivost životne sredine od visokorizične upotrebe veštačke inteligencije.