Legende filmske i muzičke scene koje su nas napustile 2024. godine

Domaća scena ostala je bez dve muzičke legende. U martu je preminula Aleksandra Slađana Milošević, a u septembru nas je napustio Borisav Bora Đorđević.

Jedna od najvećih muzičkih zvezda bivše Jugoslavije izgledom, stilom i muzikom bila je daleko ispred svog vremena. Energija i talenat odveli su Slađanu Milošević širom Evrope i sveta.

Kao izuzetno darovito dete, Aleksandru Slađanu Milošević sa samo pet godina primili su u muzičku školu. Već u 13. postaje vokal i bas gitarista u rok bendu, a sa 15 snima prvu ploču.

Želela da bude fizičar ili naučnik u NASI, međutim singl Au, au/Upali svetlo iz 1977. godine, koji postaje najslušaniji na svim radio i televizijskim stanicama, usmerava njen život i karijeru punu hitova.

Slađana je počela da ruši tabue, kad je izdala pesmu pod nazivom Seksi dama, koja je bila zabranjena za emitovanje na brojnim radijskim i televizijskim programima.

Sa Dadom Topićem je 1984. godine snimila pesmu Princeza, koja je prevedena i na engleski jezik, a 1989. godine je otišla u SAD, gde je neko vreme svirala sa grupom "Baby Sister".

Radila je i kao broker na berzi, oprobala se u marketinškim vodama. U Beograd se vratila 1995. godine.

Preminula je 26. marta posle kraće bolesti u 69. godini.

Rok muzičar, pevač i tekstopisac Bora Đorđević preminuo je u 72. godini 4. septembra. Preminuo je u bolnici u Ljubljani u koju je primljen zbog upale pluća.

Ostaće upamćen kao jedan od najplodonosnijih stvaralaca rok muzike i tvorac nekih od najvećih hitova na ovim prostorima, poput Lutka sa naslovne strane, Dobro jutro, Pogledaj dom svoj, anđele, Ostani đubre do kraja, Kada padne noć...

Kontroverzan, ali sa beskrajnim talentom za pisanje pesama, prostim jezikom znao je da iskaže i najdublje emocije. Od bezobraznih i energičnih numera do nekih od najboljih balada napisanih na ovim prostorima – Borislav Bora Đorđević ostavio je neizbrisiv trag na srpskoj, ali i regionalnoj muzičkoj sceni.

Poznat po nadimku Bora Čorba, rođen je u Čačku 1. novembra 1952. godine. Bio glavni vokal i tekstopisac sastava „Riblja čorba“ od osnivanja 1978. godine. Pre toga, bio je član grupa „Suncokreti“ i „Rani mraz“.

Bora Čorba je bio jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavalaca, i upečatljiva i uticajna javna ličnost.

Istog dana, kada i Bora Đorđević, preminula je glumica Rada Đuričin, jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Tokom svoje duge karijere, igrala je i u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ateljea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a, Bitef teatra, Malog pozorišta Duško Radović, Narodnog pozorišta u Nišu i Užicu, Madlenijanuma, i drugih, manjih i nezavisnih pozornica.

Rada Đuričin ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u skoro trideset igranih filmova i u pedeset televizijskih produkcija. Film Osma vrata doneo joj je Debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959. godine, a Nagradu za epizodnu ulogu u filmu Parlog dobila je na Filmskim susretima u Nišu 1974.

Siniša Pavić, jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih scenarista televizijskih serija, proslavio je u januaru 2024. godine 91. rođendan, a preminuo je 16. avgusta.

Svi se slažu da, bez preterivanja, za Sinišu Pavića važi ono što je svojevremeno rečeno za Balzaka: da kojim čudom nestane ova zemlja, a sačuvaju se njegove serije, po njima bi se mogli rekonstruisati naši životi.

Došljaci i starosedeoci, porodica i komšiluk, grad i periferija, snovi i realnost – suprotnosti su koje čine zavodljivi svet televizijskih serija Siniše Pavića.

Svet u kom su zaživeli Bubuleje, Šurde, Gige Moravci, Kurčubići i Šojići obeležio je istoriju televizije i zauvek sačuvao dokument o vremenu kada su svi oni težili boljem životu. A, pre nego što je iko od njih nastao, pojavila se Višnja na Tašmajdanu...

Na TV Beograd prvi put se pojavio 1971. godine s poznatom serijom Diplomci. Pisao je scenario za prvih 13 epizoda serije Otpisani, kao i 27 epizoda Pozorišta u kući.

Pavić je napisao scenario za 14 istorijskih TV drama: Poslednji čin, Vreme zločina, Čovek koji je bombardovao Beograd, Misija majora Atertona, Odlazak ratnika, povratak maršala i drugih, kao i dramskih serija Španac i Banjica.

Pisao je i pozorišne predstave, romane i filmske scenarije. Autor je scenarija za filmove: Tesna koža, Laf u srcu, Čudo neviđeno, Moljac, Nema problema, Poltron.

Autor je najgledanijih TV serija u istoriji RTS-a – od Vrućeg vetra preko Boljeg života, Srećnih ljudi, Porodičnog blaga, Stižu dolari, do Bele lađe, zaključno sa Junacima našeg doba.

Legende svetske glumačke scene

Kanadski glumac Donald Saderland, poznat po ulogama u filmovima Dvanaest žigosanih, Meš, Kelijevi heroji i Igre gladi, preminuo je u 89. godini nakon duge bolesti. Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući dva Zlatna globusa, Emi, kao i Oskara za životno delo.

Legenda francuskog filma Alen Fabjan Moris Marsel Delon, poznat kao „Muška Brižit Bardo”, bio je jedan od najistaknutijih evropskih glumaca i seks–simbol sa ekrana tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Dobitnik je nagrade „Cezar" za najboljeg glumca 1985. godine.
Posle duge karijere koja mu je donela mnogobrojne obožavaoce i one koji ga i nisu obožavali – glumac Alen Delon za sobom je ostavio bogato filmsko nasleđe, uključujući neke od velikih klasika svetske kinematografije.

Imao je „mračan" stil glume, a lice mu je, zbog lepote, šarma i harizme donelio nadimak „anđeosko lice“, iako je Delonova reputacija ponekad bila narušena njegovim često burnim privatnim životom.

U septembru, scenu je napustila i Megi Smit, legenda britanskog glumišta, koja se nije plašila Lorensa Olivijea. Dama Megi Smit osvojila je dva Oskara tokom svoje bogate karijere – za ulogu u filmu Najbolje godine gospođice Džin Brodi (The Prime of Miss Jean Brodie) 1970. i devet godina kasnije za rolu u Hotelu Kalifornija (California Suite).

Imala je još četiri nominacije za Oskara, a nagrađena je osam puta i prestižnim britanskim priznanjem Bafta.

U filmovima o Hariju Poteru, Smitova je igrala profesorku Minervu Mekgonagal, poznatu po svom šiljatom veštičjem šeširu i strogom maniru sa mladim čarobnjacima u Hogvortsu. U hit drami Dauntonska opatija, igrala je Vajolet Kroli, udovicu groficu od Grantama, velikog matrijarha oštrog humora koji je uveseljavao publiku kroz šest sezona serije.

„Svi muškarci su želeli da budu kao on, sve žene su htela da budu s njim“ – rekla je o Krisu Kristofersonu njegova nekadašnja supruga Rita Kulidž.

Jedan od najplodotnovijih kantri muzičara, poznat i po svom glumačkom umeću, Kris Kristoferson preminuo je u 89. godini. Talentovani tekstopisac, obrade njegovih pesama postale su veliki hitovi, a osim muzičke imao je i bogatu filmsku karijeru, od koje je najpoznatija uloga u filmu „Zvezda je rođena“.

Izuzetno talentovan, jedinstvenog grubog glasa, poznat po emotivnosti i umešnosti sa rečima, Kristoferson je tokom decenija postao legenda kantri muzike u SAD, a mnoge njegove pesme postale su hitovi nakon što su ih obradili Dženis Džoplin, Gledis Najt, Džoni Keš i mnogi drugi.

Imao je i uspešnu filmsku karijeru, a sredinom sedamdesetih radio je sa rediteljima poput Martina Skorsezea i Sema Pekinpoa, a osvojio je Zlatni globus za ulogu u hitu Zvezda je rođena, u kojem je glumio sa Barbrom Strejsend.

Kvinsi Džons, „vaseljenski patrijarh popularne muzike“, preminuo je 4. novembra. Legenda američke industrije zabave, producent i talentovani muzičar, preminuo je u 92. godini.

Džons je prošao put od talentovanog džez muzičara do jednog od najuspešnijih producenata u istoriji pop muzike, sarađivao je sa sa zvezdama poput Frenka Sinatre, Arete Frenklin pa sve do Vila Smita i Majkla Džeksona, od kog je napravio kralja pop muzike.

Pored muzike, Kvinsi je radio i u filmskoj industriji kao kompozitor i producent filmske muzike. Njegove kompozicije obeležile su klasike poput filma Boja purpura, za koji je bio nominovan za Oskara, a bio je i pionir u promovisanja afroameričkih talenata u svetu zabave. On je 1968. godine postao prvi Afroamerikanac koji je nominovan za Oskara za najbolju originalnu pesmu za The Eyes of Love iz filma Banning.

Sa ukupno 28 osvojenih Gremija i impresivnim brojem od 80 nominacija, Kvinsi Džons postao je jedan od najnagrađivanijih umetnika u istoriji muzike. Njegova strast prema muzici, umetnički integritet i doprinos industriji ostavili su neizbrisiv trag, inspirišući generacije muzičara i umetnika širom sveta.