Prethodne godine su nas napustili brojni značajni pojedinci iz sveta umetnosti i kulture

Početkom godine, 8. februara, preminula je najstarija glumica na svetu i legenda srpske glumačke scene Branka Veselinović u 105. godini. Tokom karijere duge osam decenija glumila je u više od 100 predstava i više od 50 TV serija i filmova.

Dobitnica je mnogih priznanja za glumački i humanitarni rad, poput Ordena rada sa zlatnim vencem, Nušićeve nagrade za životno delo, Vukove nagrade, kao i Nagrade Mali princ za životno delo, koju dodeljuje Međunarodni festival pozorišta.

Iako nije imala dece, sa suprugom je osnovala Fond Branke i Mlađe Veselinovića za pomoć deci sa invaliditetom. Bila je poliglota i govorila engleski, ruski, nemački, francuski, češki, mađarski i italijanski jezik.

Na proslavi stotog rođendana Branke Veselinović u Jugoslovenskom dramskom pozorištu govorio je i pozorišni reditelj Jagoš Marković, koji je iznenada preminuo 22. septembra u 58. godini. Važio je za jednog od najistaknutijih pozorišnih reditelja naše zemlje, kao i čitavog regiona. Po pravilu, njegove predstave su bile dugovečne, hvaljene, i izvođene uvek pred prepunom salom.

Dobitnik je oko pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima su: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada, Nagrada „Mića Popović“, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ , „Ardalion“…

U Bugarskoj je održan festival „Balkan čita Jagoša" u okviru koga su četiri reditelja radila njegov tekst Govornica.

U Narodnom pozorištu u Beogradu režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike: Učene žene, Hasanaginica, Gospođa ministarka, Pokondirena tikva, Dr, Antigona, Pepeljuga (opera) i Figarova ženidba (opera). U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je preko pedeset predstava.

U martu mesecu, sa scene je u 81. godini sišao i Tanasije Uzunović, poznati pozorišni, filmski i televizijski glumac koji je ostao upamćen po brojnim ulogama, preminuo.

Ostvario je više zapaženih uloga u TV dramama i fimovima. Dobitnik je više nagrada, među kojima se posebno izdvajaju Oktobarska i Sterijina nagrada, Pečat Narodnog pozorišta, koji se po odluci upravnika, dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta (2021).

Reditelj, dramski pisac, scenarista i glumac Milan Jelić preminuo je u 79. godini. Debitovao je kao reditelj igranim filmom Bubašinter, nakon čega je snimio filmove Rad na određeno vreme, Moj tata na određeno vreme, Nedeljni ručak, Velika frka i mnoge druge. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, a sam je najviše isticao nagradu za režiju filma Rad na određeno vreme na filmskom festivalu u Avelinu, kada je žiriju predsedavao scenarista Đuzepe de Santis.

U novembru je odjeknula vest da je posle kraće bolesti, u 64. godini, preminuo poznati srpski glumac Žarko Laušević. Bilo da je igrao glavnu ili epizodnu ulogu, Lauševićevi likovi redovno su ulazili u antologije najboljih glumačkih ostvarenja.

Ulogom u ostvarenju Progon debitovao je na filmu 1982. godine. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos. Veliku slavu doživeo je igrajući jednu od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984). Igrao je uloge u više od dvadeset filmova i televizijskih serija.

Dobitnik je brojnih nagrada počev od Zlatne arene u Puli za najbolju mušku ulogu u filmu Oficir s ružom, 1987. godine, „Cara Konstantina“ u Nišu iste godine, kao i nagrada Grad teatar i „Zoran Radmilović“ za ulogu Kanjoša Macedonovića (1989), vlasnik je Gran-pri Naisa (2016) i Zlatne antene (2019).

Posle bitke sa teškom bolešću, u 56. godini, 8. jula, preminuo je Srđan Koljević jedan od najnagrađivanijih scenarista u Srbiji i regionu i višestruki dobitnik priznanja za stvaralaštvo u oblasti filmskog scenarija.

Najpoznatiji je kao reditelj i scenarista filmova Sivi kamion crvene boje (2004) i Žena sa slomljenim nosem (2010). Rođen u Sarajevu, Koljević je diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je predavao od 1999. godine.

Koljević je bio scenarista filmova Nataša (2001), Krugovi (2013) i filma i serije Branio sam Mladu Bosnu (2015), kao i koscenarista Kaži zašto me ostavi (1993), Stršljen (1998), Nebeska udica (2000), Klopka (2007) i drugih. Film Branio sam Mladu Bosnu nagrađen je za najbolji scenario na Festu 2015. godine.

Do samog kraja života, osim što je neumorno radio kao autor, bio je i posvećeni profesor na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu gde je predavao filmski scenario na katedri za dramaturgiju, na kojoj je i sam diplomirao.

Dan posle Lauševića, 16. novembra preminuo je poznati makedonski i jugoslovenski pozorišni, filmski i televizijski glumac Meto Jovanovski u 78. godini. Za dostignuća na filmu, televiziji i u pozorištu, tokom bogate karijere, dobio je brojne nagrade, kao i državna priznanja među kojima su „Sveti Kliment Ohridski“, „11. oktobar“, nagrada za životno delo „Vojdan Černodrinski“... Najistaknutije uloge imao je u filmovima Pre kiše, Kad svane dan, Srećna nova ’49 i u ostvarenju Tetoviranje.

Značajna imena muzičke scene

Nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu mecosopran Breda Kalef preminula je u 93. godini života. pevala je sa nekim od najvećih pevača druge polovine XX veka: Plasidom Domingom, Hose Karerasom, Đuzepe Di Stefanom, Lučanom Pavarotijem, Nikolajem Gedom.

Više od tri decenije, svojim nepresušnim talentom, ogromnom harizmom i raskošnim glasom mecosoprana podjednako je osvajala srca publike i stručne kritike, suvereno gospodareći operskim scenama, ne samo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, nego i širom Evrope i sveta.

U 92. godini, 18. marta preminuo je Radoslav Graić, kompozitor i dugogodišnji urednik u Radio-televiziji Srbije. Bio je jedan od najsvestranijih stvaralaca  popularne muzike na ovim prostorima, čije delo je na svojevrstan način obeležilo generacije koje su stasavale u drugoj polovini 20. veka na ovim prostorima. 

Ljubav prema komponovanju melodija u duhu narodnog melosa javila se posle prve pesme koju je napisao za duet Radulović – Jovanović. Od tada nastaju pesme za sva vremena: Doleteće beli golub, Imala sam drugaricu, Krčmarice još vina natoči, Žubor voda žuborila i mnoge druge, a pesma Mito bekrijo koju je proslavila Vasilija Radojčić, postala je toliko popularna da i danas mnogi misle da je izvorna pesma.

Iako je najviše stvarao za vokalne soliste narodne muzike, bio je veoma uspešan i kao kompozitor zabavnih pesama koje je često i sam interpretirao.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za vokalno izvođenje i za kompozitorski rad među kojima su: Zlatna medalja za zasluge 2020. godine, Estradno muzička nagrada Srbije za životno delo (2017), Zlatni melos – nagrada za životno delo, Sabor narodne muzike Srbije itd.

Istaknuti svetski džez trubač, kompozitor i aranžer Duško Gojković preminuo u 92. godini 5. aprila. Ponikao u Big bendu RTS-a, tokom profesionalne karijere izgradio je sopstveni stil sviranja prepoznatljiv po preciznosti, briljantnosti tehnike, toplom zvuku i melodičnosti koja se naročito isticala u njegovim kompozicijama. Njegov živopisni umetnički put predstavlja na svojevrstan način pola veka istorije džeza, na čiji je stilski razvoj i sam uticao.

Gojkovićeva diskografija obuhvata preko 200 albuma, od kojih je preko 30 objavio pod svojim imenom i autorstvom muzike. Među istaknutim albumima se izdvajaju: Soul Connection, Bebop Citi, Balkan Connection, Balkan Blue,  In My Dreams, Samba do Mar (2003) i A Handful of Soul, Samba Tzigane i Latin Haze.

U Big bendu RTS-a Duško Gojković je bio i šef dirigent i solista ansambla. Takođe, specijalno za taj orkestar uradio je veliki broj aranžmana koji su i danas deo stalnog repertoara.

Mirko Šouc, još jedan velikan, kompozitor i džez muzičar koji je ostavio dubok trag kao autor i izvođač na jugoslovenskoj muzičkoj sceni, a njegovo je delo i jedna od najomiljenijih i najizvođenijih dečijih pesama na ovim prostorima Zakleo se bumbar, preminuo je u 90. godini.

Šouc je muzičar koji je svojim kompozicijama različitih žanrova, kao i svestranim muzičkim angažovanjem, stekao visoki ugled, popularnost i obeležio ceo jedan period muzičkog života od pedesetih do devedesetih godina dvadesetog veka.

Jedan je od začetnika, najpoznatijih kompozitora i interpretatora džez muzike na ovim prostorima, a naročito je poznat i cenjen kao virtuoz na džez harmonici. Za svoj stvaralački rad nagrađen je brojnim, najprestižnijim nagradama.

Doajen džez popularne muzike na našim prostorima, istaknuta umetnica i dobitnica nagrade za životno delo Nada Knežević, preminula je u 84. godini. Bila je simbol svog vremena, ali i vanvremenska umetnica, čiji uticaj na generacije izvođača ostaje da traje.

Svet je imao mnogo sluha za njenu umetnost interpretacije, pa je magazin Downbeat (Daunbit) pisao u superlativu o njenim vokalnim sposobnostima, a džez pijanista Čik Korija joj je ponudio saradnju. Nastupala je u Albert Fišer holu, na međunarodnim džez festivalima u Minhenu, Atini i Istanbulu, kao i na Newport Jazz festivalu, a ostaće upamćena i kao prva Evropljanka čije je ime uneto u svetsku enciklopediju džeza.

Sa Big bendom je 1977. godine održala nezaboravne koncerte u Zagrebu i Ljubljani. Tokom pedeset godina karijere dobila je brojne nagrade i priznanja.

Operska diva Milka Stojanović preminula je u 86. godini u Beogradu. Za tri decenije, koliko je nastupala na sceni Narodnog pozorišta, otpevala je najvažnije uloge dramskog repertoara. Pevala je na svim najznačajnijim svetskim operskim scenama. Dobitnica je prestižnih domaćih i stranih priznanja.

Debitovala je 1960. godine u Narodnom pozorištu. Od 1967. bila je nekoliko godina u Metropoliten operi u Njujorku. Ponovo se vratila u Narodno pozorište 1993. godine.

Časopis Opera News iz Njujorka dodelio joj je nagradu „Golden Voice”, na osnovu mišljenja stručne javnosti i operske publike, čime je izdvojena, uz Renatu Tebaldi, Benjamina Đilija i Marija del Monaka u jedan od četiri najlepša glasa 20. veka.

Popularni pevač Zoran Kalezić preminuo je u 73. godini, posle duže i teške bolesti. Poznat je po pesmama Moj dobri anđele, Dobro veče, izgubljena nado, Moj život je tužna priča, Kako je lepo u mom kraju...

Tokom karijere, koja je trajala nekoliko decenija, prodao je više od 15 miliona primeraka ploča i diskova. Dobitnik je mnogobrojnih  nagrada na raznim festivalima. Bio je šest godina predsednik Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije. Snimio je veliki broj tradicionalnih crnogorskih pesama kao i komponovanih u duhu tradicije Crne Gore.

Istaknuti književnici

Američki pesnik, esejista i prevodilac srpskog porekla Čarls Simić, koga smatraju jednim od najvećih svetskih pesnika, preminuo je 9. januara u 85. godini.  Rođen je kao Dušan Simić 1938. godine u Beogradu, odakle je emigrirao u Pariz, pa u SAD.

Za svoj poetski opus osvojio je brojne međunarodne nagrade, uključujući i Pulicerovu nagradu, kao i nekoliko srpskih i regionalnih književnih nagrada.

Smatra se jednim od najvećih svetskih pesnika. Najvažnije zbirke Čarlsa Simića su, između ostalih: Haronova kosmologija, Svet se ne završava za koju je 1990. dobio Pulicerovu nagradu, Šetnja sa crnom mačkom, Venčanje u paklu, Majstor prerušavanja... Najznačajnije knjige eseja su Alhemija sitničarnice, Metafizičar u mraku, Gledaj dugo i netremice i brojne druge.

Pisac, scenarista i dramaturg, akademik Dragoslav Mihailović preminuo je u Beogradu u 93. godini. Jedan od naših najznamenitijih pisaca, stvorio je književne junake, uzore plemenitosti, časti i odvažnosti – Kad su cvetale tikve, Petrijin venac, Čizmaše... I iz ličnog pakla Golog otoka izašao je s književnim rezultatom. Svojim delom uspeo je da stekne poštovanje i ugled teoretičara, ali istovremeno i decenijama naklonost najšire publike. Samo za pet godina bilo je 12 izdanja romana Kad su cvetale tikve, knjige koja je prvi put objavljena 1968. godine.

Pripovedačkom knjigom Frede, laku noć (1967), Mihailović je iznenada kročio na književnu scenu, bez „literarnih svatova i kumova“, kako je jednom prilikom prokomentarisao Borislav Mihailović Mihiz.

Roman Čizmaši iz 1983. ovenčan je Ninovom nagradom kritike, a potom Nagradom Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. 

Treća knjiga akademika Mihailovića, Petrijin venac, izdata 1975, dobija „Andrićevu nagradu“. Istoimeni film snimljen po ovom delu osvojio je brojna priznanja na najprestižnijim festivalima, a Mihailoviću i rediteljima, Rajku Grliću i Srđanu Karanoviću pripala je Zlatna arena za najbolji scenario u Puli gde je, između ostalog, proglašen za najbolje ostvarenje.

David Albahari, pisac i prevodilac, jedan od najznačajnijih savremenih domaćih književnika, preminuo je u 76. godini. Kritika je od samog početka prihvatila Albaharijevo stvaralaštvo uz izuzetno pohvalne ocene, počev od najranijih prikaza prve zbirke, kada je Bogdan A. Popović zaključio u prikazu Porodičnog vremena da je pripovedačka polazišna pozicija „za darovitog mladog pisca... od neprocenjive vrednosti”, pa sve do skorašnjeg suda Vase Pavkovića da je samo pitanje vremena „kada će svet prepoznati velikog pisca srpskog jezika”.

Albaharijeva ostvarenja prevođena su na franscuski, nemački, engleski, hebrejski, poljski, italijanski, makedonski, slovenački, albanski, slovački, mađarski jezik.

Svaka nova knjiga Davida Albaharija predstavlja za našu književnost pravi događaj jer je u sebi nosila ekskluzivnost povezivanja domaće literature sa svetskom književnom baštinom.

Književnica Gordana Kuić, autorka devet romana i dve zbirke priča, preminula je u Beogradu u 81. godini. Objavila je romane "Miris kiše na Balkanu", "Cvat lipe na Balkanu", "Smiraj dana na Balkanu", "Duhovi nad Balkanom", "Legenda o Luni Levi", "Bajka o Benjaminu Baruhu", "Balada o Bohoreti", "Roman u slikama" i "Roman u pričama". Objavila je i dve knjige pripovedaka "Preostale priče" i "Sa druge strane noći".

Gordana Kuić je dobila nagradu "Žensko pero" za 2006. godinu, nagradu za najbolju prozu Banjalučkog sajma knjiga za sabrana dela i nagradu Izdavača i knjižara BIH za 2010. godinu. Njeni romani prevedeni su na francuski, engleski, poljski, makedonski, slovenački, italijanski, nemački, španski i hebrejski jezik.

Poznata hrvatska spisateljica Dubravka Ugrešić preminula je u Amsterdamu u 73. godini. Cenjena i nagrađivana književnica i naučnica Dubravka Ugrešić autorka je brojnih dela, poput Poza za prozu, Štefica Cvek u raljama života, Život je bajka, Forsiranje romana-reke, Američki fikcionar, Kultura laži, Baba Jaga je snijela jaje…

Njena dela su prevedena na više od dvadeset jezika. Za Forsiranje romana-reke dobila je Ninovu nagradu 1988. godine.