Esauira – šarm ribarskog gradića i nekadašnje marokanske prestonice

Smeštena na zapadu Maroka, Esauira je mistični grad vetra i duginih boja koje kao da oživljavaju pred vama, nekada poznata po portugalskom imenu Mogador.

Istorija je ovde ostavila tragove brojnih civilizacija, pa se u njenom šarenilu prepliću uticaji berberske i arapske, ali i rimske, portugalske, francuske i drugih kultura. Bila je važna luka za izvoz šećera i melase i piratsko uporište. 

Ako ste ljubitelj ribe i morskih specijaliteta, a posećujete Maroko, ne propustite da dođete ovde.

Nekadašnja marokanska prestonica, čiju tvrđavu zapljuskuju talasi Atlantskog okeana, opčiniće vas beskrajem modrih drvenih ribarskih brodića, koji se ljuljuškaju na talasima, tesno načičkani u luci, među hrpama naslaganih ribarskih mreža i jatima galebova, čiji se krici prepliću sa uspavljujućim šumom mora.

Ovde je uvek bučno, krpe se mreže, istovaruje ulov, organizuje riblja aukcija na obližnjoj pijaci, ali i proizvode ovi živopisni brodići, koji malo podsećaju na malteški „lucu". 

Esauira snabdeva ovakvim ribarskim brodićima ne samo celu marokansku obalu, nego i šire, sve do Francuske, zbog njihovog specifičnog dizajna.

Tu odmah uz luku je i niz improvizovanih restorančića, čiji će vas konobari vući za rukav i nuditi najraznovrsnije delikatese od tek ulovljene ribe i plodova mora. Ješćete ih tako na otvorenom, sedeći pod tendom na skromnim klupicama i uživajući u ukusima i mirisima svakojakih stanovnika okeanskih dubina.

Karakteristična arhitektura belih kućica i plavih prozora, koje podsećaju na grčke Kiklade, čini ovaj autentični gradić tako fotogeničnim i atraktivnim za istraživanje. 

Današnji grad sagrađen je sredinom 18. veka po nalogu marokanskog kralja Mohameda III, sa idejom da se razvije moćna luka za razmenu sa evropskim silama, što bliže Marakešu. 

Najupečatljivije obeležje Esauire je njena medina, pod zaštitom Uneska, kao deo izuzetne svetske kulturne baštine.

Šetajući njenim uskim uličicama otkrićete mnoštvo zanatskih radnji, galerija, suvenirnica i lokalnih kafića i restorana, koji nude autentičnu marokansku kuhinju. Šarena keramika, živopisni ćilimi i štandovi lokalnih prodavaca voća ispunjavaće vam oči, iako ovde nema onakve vreve i žamora mase ljudi kao unutar Marakeša.

Esauira je poput nekog dremljivog hipika, koji se izležava na steni, okupan suncem.

Umetnički duh ogleda se u brojnim galerijama i ateljeima širom grada, gde se mogu istražiti lokalna umetnost i ručno izrađeni predmeti.

Nadaleko poznat je i muzički festival tradicionalne marokanske gnaua muzike, koji se održava u Esauiri krajem juna, a ove godine slavi mali jubilej, 25. izdanje.

Medina je ovekovečena i u Holivudu, jer su ovde snimane početne scene iz Otela Orsona Velsa, a u novije vreme i Igre prestola.

Za turiste željne klasičnih letnjih sportskih aktivnosti, i toga ima u izobilju.

Duge peskovite plaže koje je okružuju, mamac su ne samo za plivače i šetače, nego pre svega za surfere, ljubitelje jedrenja i kajt-surfinga, zbog konstantnog vetra i velikih talasa. Zbog širine plaža i utabanog peska, vrlo je popularan fudbal na pesku, ali i jahanje kamila, čiji vlasnici okupiraju deo južno od grada. 

Plaže na severu nisu pogodne za plivanje zbog jakih struja.

Ova oblast Maroka poznata je i po arganovom drvetu, inače jedinstvenom za ovu živopisnu zemlju severozapada Afrike, od koga se pravi blagotvorno arganovo ulje, jedno od najskupljih na svetu, poznato kao marokansko tečno zlato. 

U okolini Esauire arganovo drvo je najkvalitetnije, pa su uz puteve koji vode ka gradu prisutne mnogobrojne manufakture, u kojima lokalne žene ručno melju plodove argana, praveći i kozmetičko i jestivo ulje, ali i čitavu paletu domaćih kozmetičkih proizvoda. 

Za turiste je to prilika da uživo posmatraju ceo proces proizvodnje i kupovinom potpomognu ženske zadruge i razvoj lokalne privrede.