Čuda Kipra za tri i po dana

Multi kulti 

Kao da ste u Grčkoj, a niste – prvi je utisak kada sletite na Kipar. Sve je slično, ali ništa nije isto. Ni ambijent, ni ljudi, ni giros, ni tzatziki. Kao da ste u nekoj pomalo orijentalnoj, a ne evropskoj Grčkoj.

Jezik vam je poznat, samo dobar sluhista osetiće razliku. Ali daleko od toga da je grčki jedini jezik koji ćete ovde čuti. Kipar je pravi multi-kulti lonac u kojem se krčkaju sve nacije, boje, rase i jezici. Iako je engleski masovno u upotrebi (uostalom nezavisnost od Britanije je stečena tek 1960, mnogo Engleza živi ovde, a i vozi se levom stranom) najčešće sam čula ruski. Ostrvo kao da je pod ruskom opsadom. 

Istočna Evropa i bivša Jugoslavija neizbežno su zastupljene, na šta će vas podsetiti i jedan Serbian grill u Limasolu. Ali tu je i ogroman broj ljudi iz raznih zemalja Azije i Afrike, koji su ovde potražili koricu hleba, ili pobegli od rata. Turbulentna Sirija je na samo stotinak kilometara udaljenosti.

Filipinci, čini se, prednjače. Osim turista, najviše ih je u gradskom prevozu. U Nikoziji, koja je pravi mali Vavilon, naći ćete i radnjice sa natpisom „Manila“, ali i drugih prestonica diljem sveta. Setne podsetnike na mirise i ukuse otadžbine.

Palme 

Na Kipru su vam oči prepune palmi. Ne znam vodi li se evidencija o njihovom broju, ali kao da su palme na ovom ostrvu u Istočnom Mediteranu „najgušće naseljene“ u Evropi. Vitke, visoke, u dvostrukim i trostrukim drvoredima, krase svaki kutak i pejzaž pretvaraju u tropski.

I odlično „stoje“ gde god da su: na dugim šetalištima uz more u Limasolu i Larnaki, centralnim gradskim avenijama ili Trgu Slobode u Nikoziji, u zaleđini plaža od sitnog belog peska u luksuznim hotelskim kompleksima Aja Nape i drugih turističkih destinacija.

Kao slatki simbol utopijskog raja sa kičaste razglednice.

Sveti Lazar

Ko god se zove Lazar, mora da poseti jednu od najpoznatijih vizantijskih građevina na Kipru i spomenik zbog kojeg je Larnaka meta hrišćanskih hodočasnika iz celog sveta – crkvu Svetog Lazara, sagrađenu na njegovom grobu, pronađenom u devetom veku.

I današnje ime grada nastalo je po njemu, jer „larnaks“ znači grobnica.

Svetog Lazara je Isus, prema predanju, vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti, nakon čega je tu, u drevnom Kitionu, današnjoj Larnaki, služio kao prvi biskup punih 30 godina.

On je i zaštitnik grada, a svake godine, na Lazarevu subotu, pred Uskrs, održava se procesija i ulicama Larnake nosi njegova ikona.

Mističnu unutrašnjost prelepe crkve, njen božanstveni u drvetu izrezbareni ikonostas, figure svetaca i ikone teško je rečima opisati. Kada su pronađene 890. godine, Lazareve mošti su uz svečanu ceremoniju prebačene u vizantijsku prestonicu, Konstantinopolj, u velelepnu crkvu Aja Sofije. Kasnije su ih krstaši odneli na zapad, u Marsej, odakle su nestale i gubi im se trag.

Legenda kaže da je i čuveno slano jezero u predgrađu Larnake, bogati rezervat prirode, nastalo upravo zahvaljujući čudu Svetog Lazara.

Tu su naime bili bujni vinogradi, čiji su vlasnici odbili da biskupu, na njegovu molbu, dok je žedan i umoran pored njih prolazio, udele slasni grozd, pravdajući se da je grožđe slano. Onda je Lazar iz osvete celu dolinu pretvorio u slano jezero. 

Danas ga krase jata pink flamingosa, ali i jedna od najvećih muslimanskih svetinja, Sultan Teke džamija, podignuta na mestu gde je, posle nesrećnog pada s magarca, poginula tetka i verni pratilac proroka Muhameda, Um Haram. 

More i plaže 

Ono po čemu je Kipar najpoznatiji sigurno su plaže i more. Turizam je ovde osnovna privredna grana, a broj posetilaca godišnje više nego dvostruko je veći od ukupnog broja stanovnika. Ne čudi, jer najistočnije ostrvo Mediterana obiluje dugim peščanim plažama i prirodnim lepotama dostojnim rodnog mesta Afrodite, boginje lepote.

Mnoge plaže nose njeno ime.

Najlepšu paletu boja priroda je umešala u nacionalnom parku Kavo Greko na jugoistoku, gde se prepliću sve nijanse plavetnila i tirkiza Sredozemlja, ali i u obližnjoj mondenskoj Aja Napi, gde se može uživati u gotovo karipskom ambijentu, uz sve prednosti i sadržaje luksuznih hotelskih kompleksa. 

Vrlo popularne turističke destinacije su i Pafos na jugozapadu, te tradicionalni Limasol i Larnaka, za ljubitelje onih klasičnih kilometarskih plitkih plaža, tipa „ravno, pa skroz“, od sitnog, pomalo blatnjavog peska, sa nepreglednim redovima ležaljki i suncobrana, muzikom i propratnim sadržajima, u koje, priznajem, ne spadam. 

Zelena linija

 Jedno od čuda Kipra je i Nikozija, jedina prestonica u svetu u kojoj vam treba pasoš da biste centralnom pešačkom ulicom prošetali do kraja.

Zbog turske okupacije severnog dela Kipra, zemlja je od sedamdesetih godina prošlog veka silom podeljena na grčku Republiku Kipar, članicu Evropske Unije i svih međunarodnih organizacija i samoproklamovanu Tursku Republiku Severni Kipar, entitet koji, osim Turske, ne priznaje nijedna država sveta.

Deli ih Zelena linija razgraničenja UN.

I prestonica Nikozija je podeljeni grad, koji vam pruža jedinstvenu mogućnost izleta na samo sat ili dva, u jedan nešto drugačiji svet tihih trošnih orijentalnih ulica sa živopisnim radnjicama i tradicionalnim kafanama, u kojima možete pojesti ukusan jagnjeći kebab ili baklavu, uz veselu ciku razdragane dečurlije vlasnika restorana. 

Promenada 

  Simpatični mladi par iz Bejruta, koji sam upoznala čekajući poslednji autobus iz Aja Nape, sugerisao mi je da umesto Nikozije, posetim Limasol, tog poslednjeg dana koji sam imala na raspolaganju. I donekle sam ih poslušala, jer sam u jednom danu obišla oba. I nisam se pokajala! 

Ona promenada uz more kakvu ima Limasol, retko se gde viđa. Besprekorno uređeno šetalište, sa impresivnim visokim palmama, bujnim zelenilom, parkovima sa bazenima i fontanama i mnoštvom modernih arhitektonskih hotelskih zdanja koji u daljini zaokružuju savremenu vizuru jednog mediteranskog, a tropskog grada. Sa male vremenske distance gledano, jedna od upečatljivijih slika sa ostrva.

Moderna zgrada marine i spomenik na doku mamac su za selfije i fotoaparate. Sredovečni bračni par iz Soluna pomaže mi da ovekovečim trenutak.

Nedaleko odatle u istorijom bogatu prošlost baca vas neverovatno dobro očuvan srednjovekovni zamak. U njegovim kamenim odajama kao da još možete da čujete vapaje zatočenika podrumske tamnice i zveckanje viteškog oklopa Ričarda Lavljeg Srca, čuvenog engleskog kralja krstaša, koji je počeo da gradi Limasol tokom svoje godinu dana duge vladavine Kiprom.

Tata

Na Kipru svi džogiraju. Vežbaju, brzo hodaju, ili bar šetaju obalom. Ni ne čudi, jer nepregledno duge pešačke staze uz more, okupane suncem, mame od najranijih jutarnjih sati.

U moru sportskim autfitom utegnutih žena i muškaraca svih starosnih grupa, koji su svakodnevno defilovali šetalištem u Larnaki, najupečatljiviji mi je bio jedan tata, koji je džogirao jednog jutra, sa slušalicama u ušima, gurajući ispred sebe kolica s bebom u punoj brzini. Mališan je bio miran k'o bubica. Kao da ga tata vozi u Ferariju! 

A verujem da je srećna bila i mama, koja je tog jutra mogla da predahne i malo duže odspava.

Ja nisam,  jer već me je čekao avion za Atinu, pa Beograd.