Dan planete Zemlje: Njena krvna slika zahteva hitne ekološke akcije

Svet se bori sa mnoštvom hitnih ekoloških izazova koji zahtevaju hitnu pažnju i akciju. Od katastrofa izazvanih klimatskim promenama do gubitka biodiverziteta i zagađenja plastikom, ekološki problemi koji obeležavaju i tekuću 2025, šalju jasnu poruku da su neophodne hitne intervencije u borbi za čistiju okolinu, kroz koncept održivosti.

Godina 2024. je nedavno potvrđena kao najtoplija. Globalne prosečne temperature bile su 1,60 Celzijusovih stepeni veće u odnosu na predindustrijske nivoe, što je ujedno i prva kalendarska godina koja je dostigla više od 1,5 Celzijusa iz predindustrijskog nivoa. Korišćenje uglja, prirodnog gasa i nafte za proizvodnju struje je najveći izvor globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Otpad od hrane kao ekološki problem

Trećina hrane namenjene ljudskoj ishrani – oko 1,3 milijarde tona – se baca ili gubi. Ovo je dovoljno da se prehrani tri milijarde ljudi. Otpad i gubitak hrane čine približno jednu četvrtinu emisija gasova sa efektom staklene bašte godišnje; da je to država, otpad od hrane bi bio treći po veličini emiter gasova staklene bašte, iza Kine i SAD.

U poslednjih 50 godina došlo je do brzog rasta ljudske potrošnje, stanovništva, globalne trgovine i urbanizacije, što je rezultiralo time da čovečanstvo koristi više Zemljinih resursa nego što može da se nadoknadi prirodnim putem.

Izveštaj Svetske organizacije za prirodu za 2020. otkrio je da je veličina populacije sisara, riba, ptica, gmizavaca i vodozemaca doživela pad u proseku od 68 odsto između 1970. i 2016. godine.

Izveštaj pripisuje ovaj gubitak biodiverziteta različitim faktorima, ali uglavnom promenama u korišćenju zemljišta, posebno pretvaranju prirodnih predela i šuma u ​​poljoprivredne sisteme.

Plastično ludilo

Godine 1950. svet je proizvodio više od dva miliona tona plastike godišnje. Do 2015. ova godišnja proizvodnja je porasla na 419 miliona tona. Otprilike 14 miliona tona plastike svake godine uđe u okeane, šteteći staništima divljih životinja.

Plastika okupira našu Zemlju. Istraživanja su pokazala da, ako se ne preduzme ništa, ova kriza će se pogoršati i doneti oko 30 miliona metričkih tona plastike godišnje do 2040. Ako u ovo uključimo mikroplastiku, kumulativna količina plastike u okeanu mogla bi da dostigne 600 miliona tona do 2040. godine.

Otprilike 90 odsto plastike koja je ikada napravljena se ne reciklira, što je čini samo jednim od najvećih ekoloških problema našeg života, između ostalog i zbog toga što je plastici potrebno 400 godina da se razgradi.

Zaustaviti hiper-krčenje šuma

Svakog sata seku se šume površine od oko 300 fudbalskih terena. Do 2030. godine planeta bi mogla imati samo 10 odsto svojih šuma, ako se ovakvo krčenje šuma ne zaustavi.

Tri države koje imaju najviši nivo krčenja šuma su Brazil, Kongo i Indonezija. Amazon, najveća prašuma na svetu – koja se prostire na 6,9 miliona kvadratnih kilometara i pokriva oko 40% južnoameričkog kontinenta – takođe je jedan od biološki najraznovrsnijih ekosistema i dom je oko tri miliona vrsta biljaka i životinja.

Smrt od vazduha

Jedan od najvećih ekoloških problema današnjice je i zagađenje vazduha.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), procenjuje se da 4,2 do sedam miliona ljudi umre od zagađenja vazduha širom sveta svake godine, a devet od deset ljudi udiše vazduh koji sadrži visoke nivoe zagađivača. U Africi je 258.000 ljudi umrlo od posledica zagađenja spoljašnjeg vazduha 2017. godine, u odnosu na 164.000 u 1990, prema Unicefu.

Uzroci zagađenja vazduha najvećim delom potiču od industrijskih izvora i motornih vozila, kao i emisija iz sagorevanja biomase.

Nedavni izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazao da je više od pola miliona ljudi koji žive u zemljama EU umrlo od zdravstvenih problema direktno povezanih sa izloženošću toksičnim zagađivačima vazduha 2021. godine.

Pretnje poplavama i milionima ljudi

Klimatska kriza zagreva Arktik više nego dvostruko brže nego bilo gde na planeti. Danas, nivo mora raste više nego dvostruko brže nego tokom većeg dela 20. veka kao rezultat povećanja temperatura na Zemlji.

Porast nivoa mora može imati razoran uticaj na one koji žive u priobalnim regionima: prema istraživačkoj grupi "Climate Central" porast nivoa mora u ovom veku mogao bi da poplavi priobalna područja u kojima sada živi od 340 do 480 miliona ljudi, primoravajući ih da migriraju u sigurnija područja i doprinoseći prenaseljenosti i pritisku na resurse u oblastima u koje se migriraju. Bangkok (Tajland), Ho Ši Min (Vijetnam), Manila (Filipini) i Dubai (Ujedinjeni Arapski Emirati) su među gradovima koji su najviše izloženi riziku od porasta nivoa mora i poplava.

Okeani su takođe sve kiseliji, pa tako više ne predstavljaju adekvatno stanište za mnoge biljne i životinjske vrste, dok je još jedan od alarma – prekomerno izlovljavanje ribe.

Neracionalno korišćenje zemljišta

Studije su pokazale da je globalni sistem ishrane odgovoran za do jednu trećinu emitovanja štetnih gasova koje izazivaju ljudi, od kojih je za 30% odgovorno stočarstvo i ribarstvo. Proizvodnja useva oslobađa gasove staklene bašte kao što je azot-oksid korišćenjem đubriva.

Inače, čak 60% svetske poljoprivredne površine koristi se za potrebe stočarstva.

Poljoprivredna proizvodnja, ne samo da pokriva ogromnu količinu Zemlje, već i troši ogromnu količinu slatke vode, što je još jedan od najvećih ekoloških problema. Oranice i pašnjaci pokrivaju jednu trećinu Zemljine površine i zajedno troše tri četvrtine ograničenih svetskih resursa slatke vode.

Naučnici i ekolozi neprestano upozoravaju da se moraju menjati ovakvi sistemi proizvodnje hrane. Prelazak na održivije poljoprivredne metode i ishranu koja je više zasnovana na biljkama bi dramatično smanjila ugljenični otisak.

„Zagađena“ moda

Na listi problema sa kojima se naša planeta suočava je i zagađenje koje potiče iz tekstilne industrije. Modna industrija čini 10 odsto globalnih emisija ugljen dioksida.

Prema Programu UN za životnu sredinu, sama modna industrija proizvodi više emisija gasova sa efektom staklene bašte nego i sektor vazduhoplovstva i brodarstva zajedno, i skoro 20% globalnih otpadnih voda, ili oko 93 milijarde kubnih metara zbog procesa bojenja tekstila.

Globalne akcije

Na Dan planete Zemlje, 550 gradova će se pridružiti različitim događajima i radionicama podstičući lokalne ekološke akcije. Oko milion škola će integrisati ekološko obrazovanje u svoje nastavne planove i programe,  dok se očekuje da će 7.500 tona smeća biti prikupljeno kroz Veliko globalno čišćenje.

Takođe, u okviru globalnog projekta „Kanopi“ biće zasađeno 550.000 mladica.

Uništene plaže kao povod

Dan Zemlje ustanovljen je 1970. godine. Povod za proglašenje Dana Zemlje je bio događaj od 28. januara 1969. godine kada je eksplodirala naftna platforma kompanije „Junion oil“ koja se nalazila na 10 kilometara od Santa Barbare u Kaliforniji. Tom prilikom se u more izlilo više od 11 miliona litara nafte i ubila više od 10.000 morskih ptica, delfina, foka i morskih lavova.

Olujni vetrovi koji su duvali te zime na moru su naftnu mrlju još više raširili, pa je nafta stigla i do obala Santa Barbare i okolnih okruga, kao i do same luke. Stanovnici su evakuisani zbog opasnosti od eksplozije.

Narednih dana se curenje nafte nastavilo i iz nekoliko drugih bušotina i pukotina na morskom dnu koju su talasi izbacivali na obale, pa samim tim nije imalo mnogo efekta što je veliki broj volontera, institucija i ostalih službi čistilo i saniralo posledice izlivanja nafte.

U narednim nedeljama je saniran i zaustavljen najveći deo curenja nafte, nakon čega su plaže čišćene narednih 45 dana. Incident je izazvao veliku medijsku pažnju, a 21. marta je i predsednik Nikson lično došao u Santa Moniku da izvidi stanje i napore za saniranje problema. U narednim mesecima je najveći deo štete saniran, a približan broj uginulih morskih životinja nikad nije ustanovljen.

Senator Gejlord Nelson sledeće godine proglašava treću nedelju u aprilu kao „Nedelju Zemlje“,a Američki kongres usvaja veliki broj zakona o zaštiti životne sredine.

U Srbiji se Dan planete Zemlje zvanično obeležava od 1992. godine.