Дан планете Земље – хоћемо ли успети да је сачувамо

Дан планете земље основали су Гејлорд Нелсон, амерички сенатор и еколог Денис Хејс са Харвардског универзитета.

Као активисти забринути за очување животне средине, нарочито после изливања велике количине нафте 1969. године у Калифорнији, желели су да укључе јавност у бригу о нашој планети.

Сваке године стручњаци упозоравају да је велики број биљних и животињских врста широм света пред изумирањем, што доводи до озбиљног нарушавања читавог еко-система и биолошке разноврсности. Нестају станишта, крче се шуме, ваздух је све лошијег квалитета, глобално загревање је у експанзији.

Активности Дана планете земље за 2024. годину

Тема овогодишњег обележавања је „Планета против пластике", са жељом да се укаже на штету коју загађење пластиком чини за здравље људи и планете.

Научници верују да микропластика у нашим телима може бити одговорна за све, од рака преко аутизма до Алцхајмерове болести, урођених мана и плодности.

Иначе, током ове године очекује се усвајање споразума УН о пластици која је све већи загађивач на планети. Више од 50 земаља, међу њима и Велика Британија, позвало је на окончање загађења пластиком до 2040. године.

Али организатори Дана планете Земље желе да оду даље од тога и позивају на 60 одсто смањења производње све пластике до 2040. године.

Шта се постигло Даном планете Земље?

У року од неколико година после првог Дана планете Земље 1970. године, основана је америчка Агенција за заштиту животне средине, и усвојено је неколико закона о животној средини – као што је Закон о чистом ваздуху.

У скорије време засађени су милиони стабала, подржани су фармери у својим одрживим пољопривредним праксама, започети су пројекти описмењивања о клими широм света.

Година је климатски необична, топла са обарањем температурних рекорда старих 100 година, снег једва да је покрио неке делове света, где је његов покривач очекиван. Имали смо жарко лето у априлу.