Пластика је окупирала нашу планету – има је у плаценти, крвотоку, плућима, мозгу

Дан планете Земље ове године обележава се уз апел за ширење свести о здравственим ризицима које изазива загађење пластиком. Посебан нагласак је на заштити беба, које су најизложеније штетном утицају микропластике. Покренута је петиција - за глобални споразум о пластици који би све земље обавезао да до 2040. године смање производњу пластике за бар 60 одсто.

Без пластике више не можемо, али је неопходна едукација људи како да се користи и како да се прикупља и рециклира, уместо да се баца у природу. Пластичног отпад је све више и по површини и на дну океана, и раствара се у микропластику која се не може покупити или очистити.

„Не морамо да чекамо Светски дана планете да бисмо постали свеснији свог окружења. Ова планета је све што имамо и ако се не потрудимо заједно да осигурамо одрживу будућност, нико други неће", рекла је Соња Угвуна, активиста за заштиту животне средине, Нигерија.

Годишње се произведе око 400 милиона тона пластичних производа, а од тога између 8 и 10 милиона тона заврши у океанима.

„На Тајланду стално прикупљамо одбачену опрему за риболов и друге врсте отпада из мора. Иако постоји сакупљање отпада, не постоји стандард за прикупљање података о отпаду и шта се даље догађа са њим“, рекла је СалисаТраипипитсириват,Фондација за еколошку правду, Тајланд.

Нова истраживања показују да се пластика налази у организмима птица и риба што доводи до разних поремећаја. Хиљаде врста морских сисара сваке године умире од гутања или заплитања у пластику. Микропластика и хемикалије које се у њој налазе улазе у ланац људске исхране и пронађене су у плаценти, крвотоку, плућима и мозгу.

„Ми већ имамо податке биомониторинга, а то значи да имамо доказано присуство, детектовано, метаболита разградње разне врсте хемикалија која потиче из те пластике у крви, у урину, у коси. Шта нам то говоре ти резултати биомониторинга?

Да већ наша деца, односно бебе, у пупченој врпци имају детектовано 137 токсичних хемикалија. То су све званични резултати највећег европског пројекта који је финансирала Европска комисија у оквиру Хоризон пројекта и ти резултати су публиковани пре две године. Ми смо већ сви изложени тим токсичним хемикалијама“, рекла је мр Јасминка Ранђеловић, Алтернатива за безбедније хемикалије, АЛХЕМ.

Србија преради 300.000 тона пластике годишње и око 750.000 тона пластике увезе. Сакупља и рециклира мали део, а највише пластичног отпада завршава на депонијама и у природи.

„На рентгену ЕУ Србија је транспоновала све потребне директиве које се тичу превенције и смањења пластичног отпада и најновије директиве о забрани употребе једнократке пластике су у процесу имплементације, али оно што је важно да истакнемо је да ми и даље имамо проблем да за потребе наше рециклажне индустрије увозимо пластични отпад из Европе 20 година се Србија, фабрички подешава да има примарну селекцију отпада на месту настанка, у домоћинству“, рекао је Синиша Митровић, Одбор за животну средину, Привредна комора Србије.

Дана планете организује се и Глобална акција чишћења. Упркос томе што је и даље много оних који бацају отпад у Србији је не недостају волонтери који желе да је очисте.