Finska izvozi prostirke za čuvanje snega skijalištima ugroženim klimatskom krizom

Pre električnih frižidera i zamrzivača, ljudi širom Finske bi testerom i drugim alatima izvadili komad leda iz reke ili jezera pre prolećnog odmrzavanja, zatim bi ga bogato prekrili izolacionim slojem piljevine i slagali u štale, jame ili ledene podrume kako bi zaštitili proizvode od toplog vazduha tokom letnjih meseci.

Usred globalnog zagrevanja i sve nepredvidljivijih i kraćih zima, moderna verzija tradicionalne finske tehnike očuvanja leda jään säilöminen sada se reklamira kao način da se spasu evropska skijališta na malim i srednjim nadmorskim visinama.

Prošlog meseca, veliko alpsko skijalište Alpe du Grand Sere u oblasti Izer na istoku Francuske, najavilo je da je prinuđeno da zatvori svoja vrata jer nije moglo da priušti da se transformiše da radi tokom cele godine kako bi nadoknadilo kraću zimsku sezonu.

Finci su decenijama koristili piljevinu za čuvanje snega, uključujući i onaj potreban za zimske sportove. Nedavno su postavili prostirke napravljene od ekstrudiranog polistirena, istog materijala koji se koristi za izolaciju kuća u nordijskim zemljama, za koji proizvođači kažu da traje više od 20 godina.

Prostirke su u upotrebi na stazama skijališta u Finskoj već nekoliko godina, ali je ovo prva sezona da ih njihovi tvorci, finska kompanija "Snow Secure", isporučuju za čuvanje snega van Finske.

Koriste se u Alpskom parku Tromso, u Krokelvdalenu u Norveškoj i Zas-Feu, u Sastalu u Švajcarskoj, a od sledeće godine i u Sijera Nevadi u Andaluziji, u Španiji, u najjužnijem skijalištu u Evropi, ali i u području za skijanje Tirol Basinu u Viskonsinu i centru „Ski Apač“ u Novom Meksiku u SAD.

Princip takvog čuvanja snega podrazumeva da se sneg prikuplja na kraju sezone da bi se uskladištio i koristio na početku sledeće. Marko Mustonen, poslovni menadžer ski-centra Levi u Kitili, rekao je da su počeli da recikliraju sneg 2016. godine kako bi se osigurali da će moći da otvore centar na vreme za godišnji slalom Svetskog kupa u novembru.

Početak zime je, kako je Mustonen rekao, sve manje predvidljiv – čak i na severu Finske: „Vremenski okvir kada dobijamo pravu zimu, što znači da temperature stalno idu ispod nule, može biti od početka oktobra do sredine novembra“.

Veštački sneg je energetski zahtevniji nego reciklirani

Pravljenje snega „kada nam majka priroda dozvoli da pravimo sneg“ takođe znači da odmaralište ne mora da se oslanja na energetski zahtevniji veštački sneg kada su temperature više, dodao je Mustonen.

Prema njegovim rečima, visina snežnog pokrivača na glavnim stazama ovog odmarališta ove nedelje bila je ista kao i prošle godine, uprkos tome što su septembar i oktobar bili izuzetno topli, a temperature vazduha padale ispod nule samo u poslednjih nekoliko dana.

„Pošto imamo program za recikliranje snega, mogli smo da uradimo sve potpuno isto kao i prošle godine povodom početka skijaške sezone“, istakao je Mustonen.

Centar „Levi“ dobijao je upite iz skijališta širom Evrope o održavanju snega, potvrdio je Mustonen: „Sve je više interesovanja za to iz mnogo skijališta sa Alpa i drugih evropskih centara koji se taspituju o tome. Bili su radoznali da čuju rezultate i kako to postižemo“.

Anti Lauslahti, izvršni direktor kompanije "Snow Secure", rekao je da mogućnost da skijalište garantuje tačan datum otvaranja omogućava preduzećima da precizno rezervišu osoblje, a turistima da se neće suočiti sa razočaranjem u poslednjem trenutku.

„Početak sezone je postao veoma nepredvidiv zbog klimatskih promena“, naglasio je Lauslahti.

Očekuje se da će u severnoj Finskoj biti više snega kao rezultat toplije klime koja unosi više vlage u vazduh, dok veća varijabilnost, promenljiva dužina sezone i kvalitet snega predstavljaju značajne prepreke za zimske sportove.

„U jesen je potrebno više vremena za formiranje sezonskog snežnog pokrivača i može se otopiti ranije nego ranije. Sneg može stići u jesen, ali se onda delimično ili potpuno otopiti i tako nekoliko puta“, objasnila je Sirpa Rasmus, geofizičar i istraživač Arktičkog centra Univerziteta u Laponiji.

Kati Antila, geofizičarka sa Finskog instituta za životnu sredinu, rekla je da promene snega već utiču na zimske sportove na jugu Finske, sa velikim varijacijama između zima. U Helsinkiju je srednja dužina snežne sezone između 1991. i 2020. godine bila 97 dana. Međutim, 2019. sezona pod snegom trajala je samo četiri dana.

„U južnoj Finskoj je već veoma neizvesno da se organizuju skijaška takmičenja jer je sneg tako nepredvidljiv. Na jugu smo već imali zime kada snega gotovo da nije ni bilo“, ukazala je Antila i dodala da će to, u kombinaciji sa sve većom količinom kiše i nedostatkom sunčeve svetlosti tokom zime, učiniti južnu Finsku veoma mračnim mestom tokom zime.