Gasovi sa efektom staklene bašte ponovo dostigli rekordne vrednosti

Globalno prosečna koncentracija ugljen-dioksida dostigla je 420 delova na milion, metana 1.934 delova na milijardu i azot-oksida 337 delova na milijardu u 2023. godini.

Ove vrednosti čine 151, 265 i 125 odsto u odnosu na predindustrijske nivoe ovih gasova, izračunato je na osnovu dugoročnih posmatranja u okviru mreže stanica za praćenje organizacije Global Atmosphere Watch.

Povećanje ugljen-dioksida u atmosferi u 2023. godine bilo je veće nego u 2022. godini, iako niže nego u tri godine pre tog, najverovatnije zbog pandemije korona virusa.

Godišnji porast od 2,3 ppm obeležio je 12. godinu zaredom sa povećanjem većim od 2 ppm, dok je porast u 2023. godini bio jedan od najvećih, čak 2,8 ppm.

„Još jedna godina, još jedan rekord. To bi trebalo da uključi alarm među donosiocima odluka. Očigledno smo skrenuli sa puta da ispunimo cilj Pariskog sporazuma da ograničimo globalno zagrevanje na znatno ispod dva stepena Celzijusa i težimo ka granici od stepen i po iznad predindustrijskog nivoa. Ovo je više od statistike, svaki delić povećanja temperature ima višestruk uticaj na naše živote i planetu“, rekla je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Seleste Saulo.

Bilten gasova staklene bašte izveštava o koncentracijama gasova staklene bašte, a ne o nivoima emisije. Analiza podataka pokazuje da nešto manje od polovine emisije ugljen-dioksida ostaje u atmosferi. Nešto više od jedne četvrtine apsorbuje se u okeanu i nešto manje od 30 odsto u kopnenim ekosistemima – iako postoji značajna varijabilnost iz godine u godinu zbog prirodnih pojava kao što su El Ninjo i La Ninja.

Tokom godina El Ninja, nivoi gasova staklene bašte imaju tendenciju da rastu jer suše i šumski požari smanjuju efikasnost ponora ugljenika.

„Bilten upozorava da se suočavamo sa potencijalnim začaranim krugom. Prirodna varijabilnost klime igra veliku ulogu u ciklusu ugljenika. Ali u bliskoj budućnosti, same klimatske promene mogle bi da dovedu do toga da ekosistemi postanu veći izvori gasova staklene bašte. Šumski požari bi mogli da ispuste više emisija ugljenika u atmosferu, dok bi sve topliji okean mogao da apsorbuje manje ugljen-dioksida. Shodno tome, više ugljen-dioksida bi moglo ostati u atmosferi što bi ubrzalo globalno zagrevanje. Ove klimatske povratne informacije su od ključne važnosti za ljudsko društvo“, rekao je zamenik generalnog sekretara SMO Ko Baret.

Sve dok se emisije nastavljaju, gasovi staklene bašte će nastaviti da se akumuliraju u atmosferi što dovodi do globalnog porasta temperature.

S obzirom na izuzetno dug životni vek ugljen-dioksida u atmosferi, već osmotreni nivo temperature će trajati nekoliko decenija čak i ako se emisije brzo smanje na nulu.

Poslednji put je Zemlja doživela uporedivu koncentraciju ugljen-dioksida pre tri do pet miliona godina, kada je temperatura bila dva do tri stepena Celzijusa viša, a nivo mora bio 10-20 metara viši nego sada.