Радиоактивни рогови носорога у Јужној Африци – време је за борбу против криволова

У оквиру заједничког пројекта у који су укључени Универзитет Витвотерсранд, званичници из области нуклеарне енергије и заштитари природе, пет носорога је већ добило инјекције, а универзитет се нада да ће ово бити почетак масовног убризгавања у све мању популацију носорога. Пројекат је добио назив „Рајзотоп“ (Rhisotope Project).

Прошле године је око 20 носорога у једном уточишту добило изотопе у пробним фазама које су припремиле терен за званично покретање пројекта у четвртак.

Радиоактивни изотопи, чак и у малим количинама, могу се открити детекторима радијације на аеродромима и границама, што доводи до хапшења криволоваца и шверцера.

Истраживачи са Универзитетске јединице за радијацију и здравствену физику у Витвотерсранду кажу да су тестови у оквиру пилот-студије потврдили да радиоактивни материјал није штетан по носороге.

„Недвосмислено смо научно доказали да је процес потпуно безбедан за животињу и ефикасан у томе да рог може да се открије унутар међународних царинских нуклеарних безбедносних система. Чак је и један једини рог са знатно мањим нивоом радиоактивности од оног који ће се користити у пракси успешно активирао аларме на детекторима радијације“, навео је главни научни сарадник пројекта “Rhisotope”, Џејмс Ларкин.

Истакао је да су тестови такође показали да се рогови могу открити чак и унутар пуних транспортних контејнера дужине 12 метара.

Међународна унија за заштиту природе процењује да је глобална популација носорога почетком 20. века износила око 500.000, али је сада спала на приближно 27.000 због велике потражње за роговима на црном тржишту.

Јужна Африка има највећу популацију носорога, са око 16.000 јединки, али и високе стопе криволова – око 500 носорога се убије сваке године због њихових рогова.

Универзитет је позвао власнике приватних резервата и националне конзерваторске власти да убризгају изотопе и својим носорозима.