Температурни скокови и топлотни таласи су нешто на шта треба да се навикнемо у будућности

Честе промене температура током летњег периода нису неуобичајене, али интензитети тих промена од 20°Ц до 40°Ц нису типичне и очекиване карактеристике климе за наше подручје, наводи климатолог Данијела Божанић.

„С друге стране, гледајући резултате климатских промена, морамо бити свесни да је то нешто на шта треба да се навикавамо у будућности“, додаје гошћа Дневника.

Све чешће обарамо рекорде, а за нама је најтоплији и најсушнији јун у историји мерења у Србији. Такође имамо две најтоплије године на глобалном нивоу – 2023. и 2024. Резултати анализа које је урадила Светска метеоролошка организација, говоре да ћемо у наредних пет година имати поново једну од година које ће бити са вишим просечним температурама у односу на 2024. годину.

„Климатолошки ми гледамо те порасте температура на дужи период, што не значи да ће свака наредна година бити са високим температурама, већ можемо да очекујемо да ће нека од наредних година, укључујући и ову, бити са просечно нижим температурама. Али када гледамо тренд по годинама, очекује се стални тренд раста“, додаје Божанићева.

Црвена линија коју не смемо да пређемо

На глобалном нивоу води се рачуна о томе колико се планета загрејала у односу на прединдустријски период, односно пре 1850. године. Гледајући период 2011-2020, имамо тренд загревања од 1,1 степен Целзијуса на глобалном нивоу. У Србији је то 1,4 степена.

„Пројекција је да би раст глобалне температуре морао да се задржи на 1,5 степени Целсијуса до краја века, како бисмо просто успели да наставимо да живимо на планети Земљи како је данас познајемо. То је нека црвена линија да би све оне мале острвске земље наставиле да живе и да би комплетно флора и фауна била таква како је данас познајемо“, истиче климатолошкиња.

Претходне године ми јесмо прешли тих 1,5 степени Целзијуса, али се у обзир не узимају подаци за појединачне године, већ климатолошки подаци за период од 30 година.

Шта треба предузети да се успори глобално загревање

У суштини постоје два типа акција које се предузимају. Једна врста је оно што се углавном већ и ради, а то су ране најаве и упозорења на потенцијалне топлотне таласе, што Хидрометеоролшки завод и ради. Као и реакције у том смислу, представљају први део мера.

„Други део мера је озбиљно стратешко планирање. Не можете више правити систем за наводњавање или систем за водоснабдевање по пројектима из половине прошлог века. Не можете правити планове наводњавања, ако нисте узели у обзир колико ћете воде имати у неком периоду од 10, 20, 30 година“, истиче гошћа Дневника.

Ипак, када се на пример погледа колико проблема изазивају поплаве, јасно је да је тешко потпуно променити инфраструктуру у самим градским језгрима. Готово је немогуће прилагодити комплетну инфраструктуру новим интензитетима падавина.

„ С тога, глобално гледано, праве се значајни заокрети, мењају се стандарди изградње, начин промишљања урбаног планирања и томе слично“, напомиње Божанићева.

Климатске промене или природни климатски циклуси

Има и оних који кажу да климатске промене нису последице људског деловања, већ да пролазимо кроз један природан циклус и да ће нам доћи хладније године.

„Скептици свуда постоје“, напомиње климатолошкиња. „Постоје и лобисти, зато што таква мишљења врло често износе људи који су заправо лобисти неких индустријских грана којима не иде у прилог да се било шта ради да се смање емисије из фосилних горива.“

Постоји међународни панел о промени климе у коме учествује преко 200 научника из свих земаља света, који аргументовано на основу мерења упозоравају да ће се тренд глобалног загревања наставити.

„То што ће неких 10 година бити хладнијих, поново се враћамо на онај период од 30 година који када саберете данашњих 40 и следеће или за три до пет година, можда неких 12 степени у јулу, ви ћете опет имати тај пораст од 1,5 степени Целсијуса“, наглашава климатолог Данијела Божанић на крају гостовања у Дневнику РТС-а.