Rđave reke Aljaske, topi se permafrost, bistre vode nisu više plave

Nova studija o vodama na Aljasci navodi da je najmanje 75 arktičkih potoka zaprljano mineralom gvožđa, pa je voda u boji rđe.Tokom poslednjih nekoliko godina tipične plave, ljubičaste i zelene tundre ekosistema Aljaske presečene su neočekivanom nijansom narandžastih reka.

„Zamućenost voda narandžastom bojom toliko je velika da se vidi iz svemira“, naveo je Bret Poulin, toksikolog za životnu sredinu Dejvis Univerziteta u Kaliforniji.

Kako su naveli ekolozi Službe Nacionalnog parka, prvi put je problem narandžaste boje u vodama Aljaske primećen još 2018. godine i od tada se neka područja prate putem satelitskih snimaka.

„Postoje određene lokacije koje izgledaju skoro kao mlečni sok od pomorandže, ti vodeni tokovi su jako toksični i mogu da spreče migraciju riba.

Analiza uzoraka koji su prikupljeni između juna i septembra 2022.godine zabeležili su visoke koncentracije gvožđa i drugih toksičnih metala, uključujući cink, bakar, nikl i olovo, u poređenju sa obližnjim zdravim potocima.

U nekim slučajevima, ovi zagađivači su povećali kiselost vode sa  8 na 2,3 vrednosti ph-a. Ispitivanja satelitskih snimaka od 1985. do 2022. godine, pokazala su da se ovaj čudan fenomen javlja tokom poslednje decenije, a poklapa se sa toplijim vremenom i povećanim snežnim padavinama.

„Naša radna hipoteza je da odmrzavanje zemljišta permafrosta omogućava vodi da se dublje infiltrira i stupi u interakciju sa mineralima koji su bili zaključani hiljadama godina“, objašnjava Bret Poulin.

Arktik se zagreva oko četiri puta brže od ostatka naše planete. Ta dodatna toplota topi smrznuto tlo, povećava mikrobnu aktivnost koja dodatno remeti tlo.

„Čini se da su klimatske promene i otapanje permafrosta glavni pokretači oštećenja vodotoka“, zaključuju istraživači.

„Promena boje vodenih tokova donela je i drastičan pad populacija različitih makrobeskičmenjaka i brojnosti riba.  Promena hemijskih vrednosti ph vode zbog drenaže kiselih stena ugrožava ne samo divlje životinje, već i lokalno stanovništvo koje ove vodene tokove koristi za piće i ribolov.

Tim ekologa nastavlja svoja istraživanja u nadi da će razumeti šire ekološke uticaje na region i utvrditi kada i gde će toksična narandžasta  boja ponovo pojaviti u vodama Aljaske.

„Kako se klima na planeti zagreva, očekujemo da će se permafrost i dalje topiti, pa gde god u prirodi postoje, minerali bakra,cinka, nikla...i drugih toksičnih minerala nastajaće potoci narandžastih vodenih tokova.