Dan planete Zemlje – hoćemo li uspeti da je sačuvamo

Dan planete zemlje osnovali su Gejlord Nelson, američki senator i ekolog Denis Hejs sa Harvardskog univerziteta.

Kao aktivisti zabrinuti za očuvanje životne sredine, naročito posle izlivanja velike količine nafte 1969. godine u Kaliforniji, želeli su da uključe javnost u brigu o našoj planeti.

Svake godine stručnjaci upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što dovodi do ozbiljnog narušavanja čitavog eko-sistema i biološke raznovrsnosti. Nestaju staništa, krče se šume, vazduh je sve lošijeg kvaliteta, globalno zagrevanje je u ekspanziji.

Aktivnosti Dana planete zemlje za 2024. godinu

Tema ovogodišnjeg obeležavanja je „Planeta protiv plastike", sa željom da se ukaže na štetu koju zagađenje plastikom čini za zdravlje ljudi i planete.

Naučnici veruju da mikroplastika u našim telima može biti odgovorna za sve, od raka preko autizma do Alchajmerove bolesti, urođenih mana i plodnosti.

Inače, tokom ove godine očekuje se usvajanje sporazuma UN o plastici koja je sve veći zagađivač na planeti. Više od 50 zemalja, među njima i Velika Britanija, pozvalo je na okončanje zagađenja plastikom do 2040. godine.

Ali organizatori Dana planete Zemlje žele da odu dalje od toga i pozivaju na 60 odsto smanjenja proizvodnje sve plastike do 2040. godine.

Šta se postiglo Danom planete Zemlje?

U roku od nekoliko godina posle prvog Dana planete Zemlje 1970. godine, osnovana je američka Agencija za zaštitu životne sredine, i usvojeno je nekoliko zakona o životnoj sredini – kao što je Zakon o čistom vazduhu.

U skorije vreme zasađeni su milioni stabala, podržani su farmeri u svojim održivim poljoprivrednim praksama, započeti su projekti opismenjivanja o klimi širom sveta.

Godina je klimatski neobična, topla sa obaranjem temperaturnih rekorda starih 100 godina, sneg jedva da je pokrio neke delove sveta, gde je njegov pokrivač očekivan. Imali smo žarko leto u aprilu.