Од Дубаи чоколаде до зелене маче – посластице због којих уништавамо планету

Чини се да је растојање између фаза „нови производ постаје вирална сензација“ и „потражња за производом за ту сензацију постаје проблематична“ све краће и краће. Најновији кривац, чоколада из Дубаија, производну кризу успео је да изазове за само неколико недеља.

У једном тренутку људи су читали текстове о томе како су састојци за посластицу која постаје светски тренд, пистаћи, хрскави кадаиф, тахини и млечна чоколада. Убрзо потом планету је обишла информација да је чоколада из Дубаија која је постала популарна захваљујући Тик-ток тренду изазвала међународну несташицу пистаћа.

У стварности, путања од помаме на друштвеним медијима до последица у стварном свету почела је ипак нешто даље у прошлости.

Оригинална Дубаи чоколада, коју је направио "FIX Dessert Chocolatier" и назвао "Can’t Get Knafeh Of It" (игра речи на енглеском језику са речју кадаиф у оквиру фразе „не можете се заситити“) у знак пажње на блискоисточни десерт који је био инспирација, лансирана је 2021. године. Прва објава у којој се хвали овај слаткиш од 18 евра по комаду појавио се на крају 2023. године.

Тада је попут лавине, популарност посластице почела вртоглаво да расте, да би убрзо измакла контроли.

Број снимака на Тик-току растао је експоненционално, продаја је порасла, а верзије чоколаде са кадаифом и пистаћима почеле су да искачу свуда као печурке после кише.

Чувени бренд „Линдт“ морао је да ограничи продају на две чоколадице по особи у британским супермаркетима „Вејтроуз“ након што је његова верзија посластице из Дубаија разграбљена неколико пута.

Преко ноћи је чоколада постала од нечега за шта већина људи никада није чула, до предмета на листама најбољих производа инспирисаних чоколадом из Дубаија на тржишту уочи Ускрса 2025. године.

Сада смо суочени са неизбежном мрачном страном ове хистерије. Успех једне чоколадице довео је до глобалне несташице пистаћа и одговарајућег повећања његове цене.

Пистаћ се узгаја углавном у САД и Ирану, а залихе ових орашастих плодова већ су биле мање од уобичајених захваљујући прошлогодишњој лошој жетви у Америци. Стратосферски успон Дубаи чоколаде само је погоршао проблем.

„Свет пистаћа је тренутно потпуно пресушио“, рекао је за Фајненшел тајмс Џајлс Хакинг, из компаније за промет орашастим плодовима CG Hacking, додајући да су цене порасле са 7,95 долара на 10,30 долара по фунти (453,5 грама) за само годину дана.

„Није било много залиха, па још када је дошла чоколада из Дубаија, а произвођачи чоколаде кренули да откупљују свако језгро које им падне у руке… то значи да ће остатак света остати без пистаћа“, објаснио је Хакинг.

Зелени прах раздора

То није једини пример који кристално јасно приказује зашто не можемо сви имати лепе ствари. Још један производ који су друштвени медији толико популаризовали да су изазвали озбиљну турбуленцију понуде и потражње је мача.

До пре неколико година, за зелени чај у праху није било много упита изван традиционалне јапанске церемоније чаја.

Сада, подстакнута објавама на Инстаграму и Тик-току у којима се мача користи за све – од млечног напитка, преко шејкова па све до сладоледа у препознатљивој нијанси зелене боје, производња се скоро утростручила како би задовољила потражњу, то јест са 1.471 тоне у 2010. години порасла је на 4.176 тона у 2023. Ипак, ни то није довољно да задовољи потребе.

Нови статус маче, делимично изазван утицајем чланова велнес заједнице који изгледа да своју конзумацију хране и пића одређују подједнако у односу на естетику и на здравствене користи, резултирао је несташицом зеленог чаја.

Цене су порасле, оскудица је фрустрирала купце, а мали јапански град Уји који је специјализован за производњу маче, лоше припремљен на ову изненадну западњачку јагму, био је под великим притиском.

Више од половине укупне производње маче се извози, од чега велики део на Блиски исток. Према недавном извештају Тајмса, уколико се ствари не буду промениле, чини се да је неизбежно да ће празнине попунити јефтинији, неквалитетни кинески производи, стављајући у ризик јапанску мачу која се прави по рецептури развијаној 800 година.

Помама за авокадом – масовне крађе и скок цене

Онлајн трендови имали су директан утицај на офлајн свет чак и пре десет година. Током 2015. године, авокадо је постао омиљена ставка за снимање и дељење на Инстаграму исте године, а крунисан је као храна која је највише пута објављена и на Пинтересту.

На глобалну несташицу авокада указале су чињенице да су Аустралијанци плаћали седам долара по комаду и да је био предмет таласа масовних крађа на Новом Зеланду.

Суочени са таквим доказима, тешко нам је да се бранимо од оптужби да наша залуђеност појединим укусима уништава планету.

Али ако се фокусирамо на заједнички фактор у свему овоме, као што је то случај са многим невољама савременог друштва, чини се да су и овде друштвени медији у самом центру Веновог дијаграма.

Нико није крив – ни произвођач „нове виралне ствари“, нити особа која се у објавама на друштвеним медијима бави њом, нити потрошач који види снимак и жели да испроба предмет најновијег тренда.

Тако функционише капитализам: потражња диктира понуду, понуда диктира цену. Али ланци снабдевања једноставно нису подешени за модеран феномен Тик-ток видео-снимака, нити за славу преко ноћи која долази захваљујући алгоритамском хиру који излаже милионе гледалаца одређеном производу.

Права лекцију која стоји иза читаве ове приче је да колико год најновија помама за храном и пићем изгледала добро на вашем фиду, она прикрива ружну истину која се крије иза: виралност и одрживост једноставно не иду руку под руку.