Zagađene reke su međudržavni problem, ali i pitanje savesti pojedinca

Nedavno usvojenim Planom upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2027. godine, utvrđen je program mera kako bismo imali čiste reke i jezera i nezagađene podzemne vode. Neophodno je ukloniti deponije pored reka i izgraditi prečišćivače otpadnih voda i poboljšati monitoring. Dokument je usklađen sa principima evropske Okvirne direktive o vodama čiji je cilj postizanje dobrog kvaliteta vode u svim evropskim zemljama, za šta je potrebna međunarodna saradnja.

Kada je izgrađena hidroelektrana „Potpeć“, otpada u Limu gotovo da nije bilo. Početkom ove godine iz Potpećkog jezera izvađeno je 15.000 kubnih metara otpada. Trenutno ga nema mnogo, međutim, vrlo brzo će se nakupiti novi, ukoliko stanovnici koji žive u naseljima pored Lima nastave da se ponašaju kao do sada i da bacaju otpad gde god stignu.

Poslednjih godina reka se ponekad ne vidi od smeća koje pokupi iz naselja duž toka. Otpad ugrožava i rad hidroelektrana.

„Ponekad to smeće izaziva i havarijski zastoj na samim mašinama, pa smo van pogona, tako da to izaziva neke dodatne troškove, i štetu EPS-u. Mi smo sa naše strane sa našom mehanizacijom uklanjamo plutajući otpad sa površine jezera i u toku radova, svake godine angažujemo dodatno ronioce", rekao je direktor Limskih HE, EPS.

Tri kilometra pre brane, postavljena je lančanica koja zadržava otpad.

„Lakše je nabrojati šta nismo nalazili, ali nalazili smo od velike količine automobilskog otpada, kućnih aparata, pet ambalaže, drvne mase, uginulih životinja, pa ono sve što može čak i medicinskog otpada smo nalazili, sve ono što možete zamisliti što ne treba, to smo našli“, kaže Siniša Laković, iz udruženja „Jastreb“ u Priboju.

Na području opštine Priboj uklonjeno je šest divljih deponija. Takozvana ekološka bomba deponija Stanjevine zatvorena je i sanirana.

„Imamo jednu deponiju to je gradska deponija Duboki potok koja se još koristi dok se ne izgradi transfer stanica, odakle će dolaziti smeće iz četiri opštine do regionalne deponije Duboko“, izjavio je Dragan Ljeljen, član Opštinskog veća Priboj.

Ovo je međudržavni problem i sve dok mi to ovde očistimo kao što je bilo prethodnih navrata sa po deset, petnaest hiljada kubika smeća ništa neće značiti ako se to ne reši u sadejstvu sa Crnom Gorom i dalje sa Bosnom i Hercegovinom. Mi odavde štitimo ne samo našu HE Potpeć, štitimo ovaj biser i priobalje, štitimo i sve energetske kapacitete u Drinskom slivu", izjavio je Dragan Ljeljen, član Opštinskog veća Priboj.

Crna Gora planira regionalni centar za upravljanje otpadom u Bijelom Polju.

„To je jedno važno infrastrukturno riješenje koje treba da unaprijedi upravljanje otpadom, a direktna posledica će biti da će otpada biti manje naravno, pa i u rijekama. Paralelno sa tim, mislim da ćemo se si saglasiti da nivo svijesti i kulture i odnosa našeg prema životnoj sredini, treba da prati i zakonska rješenja“, rekla je Ana Novaković Đurović, ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore.

Kako se navodi u Planu upravljanja vodama, postojeće stanje bilateralne saradnje u sektoru voda nije zadovoljavajuće, ni po kvalitetu ni po obimu.

„Apsolutno da nemamo dovoljno monitoringa u Srbiji. Od 3.200 vodnih tela koja su trenutno definisana za Srbiju manje od 100 se redovno prati svake godine. Prema rezultatu monitoringa ako od 100 vodnih tela nađemo da 30 ne valja, verovatno još dve i po hiljada ne valja“, kaže Prvoslav Marjanović iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi.

Posebno je važno smanjenje zagađenja plastikom. Za smanjenje gubitaka vode u vodosnabdevanju i povećanje prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda potrebne su investicije od šest milijardi evra.