Делић подземних резерви водоника могао би подмири све енергетске потребе у наредних 200 година

Огромне количине водоника се крију испод површине, а научници тврде да би само делић тих резерви могао да потпуно прекине зависност човечанства од фосилних горива.

Ново истраживање закључило је да планета чува ији 6,2 билиона тона водоника у стенама и подземним резервоарима. То је, угрубо, 26 пута више од познатих резерви нафте у земљи.

Проблем је што морају да се тачно лоцирају те резерве.

Највећи део водоника се највероватније налази превише дубоко или предалеко на пучини да би могло да му се приступи, а неки од резервоара су премали да би били економски исплативи, наводи се у истраживању.

Упркос тим ограничењима, резултати студије указују и да има више него довољно водоника који би могао да се искористи, каже Џефри Елис, петролејски геохемичар у америчкој Геолошкој служби и вођа истраживања.

Водоник је одличан извор чисте енергије који може да покреће возила, задовољи индустријске процесе и ствара електричну енергију. Од укупних процењених резерви водоника, само два одсто – 124 милијарде тона (еквивалентно 112 милијарди метричких тона) би било довољно водоника да подмири све потребе човечанства за наредних 200 година.

Енергија ослобођена из толико количине водоника је око два пута већа од енергије коју садрже све познате резерве природног гаса, наводи Елис и геолошкиња Сара Гелман, коауторка студије објављене у часопису Сајенс адвансис (Science Advances).

Како би проценили количину водоник унутар Земље, стручњаци су користили модел који је прорачунао брзину којом се гас производи под земљом – количина која је заробљена у резервоарима – и количине водоника који се губи кроз разне процесе, попут цурења кроз пукотине у атмосферу.

Промена парадигме

Водоник се ствара кроз хемијске реакције у стенама. Најједноставија би била деоба воде на водоник и кисеоник. „Заправо постоје десетине природних процеса кроз које може да се ствара чист водоник, али већина њих ствара мале количине“, објашњава Елис.

Све доскора, стручњаци нису схватали да водоник може да се акумулира под земљом.

„Парадигма кроз читаву моју каријеру је да се водоник ствара, али да је веома мали молекул који лако бежи кроз мале поре и пукотине“, додаје Елис.

Ипак, то се протеклих година показало нетачним, јер су пронађене огромне количине водоника у западној Африци и у руднику хрома у Албанији. Сада је јасно да се водоник заиста нагомилава у резервоарима под земљом, а нова студија показује да би те акумулације могле да буду позамашне.

„И сам сам остао изненађен да су резултати много већи него што сам мислио. Закучак је да га има много“, истиче Елис.

Процене су да би у будућности водоник могао да подмирује и до 30 одсто енергетских потреба у неким секторима, а глобална потражња увећаће се петоструко до 2050. године. Тренутно се производи електролизом воде, приликом које се молекули воде разбијају помоћу електричне енергије.