субота, 18.03.2023, 13:15 -> 16:24
Извор: РТС
Аутор: Славица Глигоровић
Reciklažom do čistije sredine, štednje i zarade
Očekuje se da će se u naredne četiri decenije globalna potrošnja materijala kao što su biomasa, fosilna goriva, metali i minerali udvostručiti, a godišnja proizvodnja otpada do 2050. godine povećati za 70 odsto. Zbog toga je neophodno koristiti otpad kao resurs. Povodom Svetskog dana reciklaže, koji se danas obeležava, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program UN za razvoj, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu, nagradili su autore deset najboljih inovacija za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji sa 783.000 dolara.
U Novom Pazaru otpad iz tekstilne industrije neće više završavati na deponijama već će se koristiti za nove proizvode.
„Prikupljeni tekstilni otpad, koji ćemo primarno selektovati i balirati, ustupićemo dalje na preradu gde će od njega praviti fotelje, jastuke, dušeke“, kaže Suad Ljajić iz JKP Gradska čistoća, Novi Pazar.
Biootpad – ostaci od šljiva, malina, kupina u opštini Osečina, upotrebiće se za grejanje.
„Taj otpad su do sada poljoprivredni proizvođači palili. Već smo krenuli u priču da se taj ostatak od biljaka preuzme i drobi, melje i da ga koristimo kao energiju za grejanje“, navodi predsednik Opštine Osečina Nikola Tomić.
Za dobijanje energije koristiće se i ostatak voća u proizvodnji sokova.
Kada se osuši, ima veliku kaloričnu vrednost, 30 osto veću od drveta, objašnjava Zoran Đurić iz kompanije „Nektar“:
„To gorivo koristimo u kotlarnici za loženje i proizvodi se para koja je potrebna u procesu proizvodnje.“
Otpad sa farmi umesto da zagađuje može da se koristi kao organsko đubrivo.
„Od stajnjaka proizvodimo organsko certifikovano đubrivo – neophodno za oporavak zemljišta i za svaku biljnu kulturu“, kaže Slobodan Predojević iz kompanije „Mivaka“.
Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća” praviće posude za dostavu hrane od recikliranog papira, po japanskoj tehnologiji.
„Spojili smo dva segmenta problematična u našem društvu i ekologiju i tu socijalnu komponentu – integraciju ljudi iz marginalizovanih grupa“, ističe Anica Spasov iz Udruženja „Naša kuća“.
Procenjuje se da Srbija godišnje gubi više od sto miliona evra zato što ne reciklira dovoljno, a reciklira se manje od 10 odsto otpada.
„Sektor reciklaže je važno da unapredimo iz više razloga od resursne efikasnosti, energetske efikasnosti, smanjenja otpada, smanjenja zagađenja – emisije GHG, sve ono što danas opterećuje životnu sredinu“, zaključuje projektni koordinator UNDP-a za cirkularnu ekonomiju Vladimir Jovanović.
Ministarstvo zaštite životne sredine prošle godine donelo je Program upravljanja otpadom i Program razvoja cirkularne ekonomije. Srbija u svojim dokumentima prihvata i zajednički cilj Evropske unije da se do 2035. godine reciklira 65% komunalnog otpada.
Коментари