Ne vredi što je organska, slanina pravi daleko veći „klimatski trošak“ nego biljna hrana

Količina štete nanete klimi koja je izazvana organskom proizvodnjom mesa jednaka je onoj nanetoj proizvodnjom mesa konvencionalnim uzgojem, pokazuju rezultati istraživanja, prenosi Gardijan.

Analizom je obuhvaćena emisija gasova sa efektom staklene bašte koja potiče iz različitih namirnica i izračunato je koliko bi njihove cene trebalo da porastu da bi se nadoknadila šteta koja nastaje njihovom proizvodnjom.

Za govedinu i jagnjetinu, organska i konvencionalna proizvodnja rezultirala je sličnim „klimatskim troškovima“. 

Organska piletina bila je nešto lošija za klimu, dok je organska svinjetina nešto bolja po klimu u odnosu na meso dobijeno konvencionalnim uzgojem.

Stajnjak, preživanje, krčenje šuma i klimatske promene 

Ispuštanje gasova u atmosferu, kada je reč o proizvodnji mesa, potiče od stajnjaka, a kod krava i ovaca, metan se oslobađa i podrigivanjem, to jest usled preživanja. 

U zavisnosti od žitarica kojim se životinje hrane takođe može doći do variranja količine emisije gasova, posebno ako se „naslanja“ na krčenje šuma, kao što je slučaj u Južnoj Americi.

Organski gajena stoka se ne hrani uvezenim krmnim biljem i često se hrani travom, ali to upravo znači da se proizvodi manje mesa i da životinje sporije rastu, zbog čega se pre klanja duže emituju gasovi sa efektom staklene bašte, objašnjavaju istraživači. 

Biljke koje se uzgajaju organski beleže upola manje „klimatske troškove“ od konvencionalnih proizvoda, jer se ne oslanjaju na hemijska đubriva, a uz to sve biljke imaju daleko niže emisije od životinjskih proizvoda.

Istraživači naglašavaju da je analiza pokazala hitnu potrebu za uredbama i merama, poput poreza na meso, kako bi se osiguralo da cene hrane odražavaju stvarne troškove njihove proizvodnje uključujući i štetu nanetu klimi. 

To bi bilo pravednije, ocenjuju eksperti, jer bi potrošači koji se hrane namirnicama koje štete klimi platili zagađenje, umesto što se ravnomerno na čitavo društvo raspoređuju troškovi nastali zbog učestalih oluja, poplava i suša. 

Prikupljeni prihod trebalo bi iskoristiti za pomoć siromašnijim slojevima stanovništva u upravljanju rastom cena i za podsticanje poljoprivrednika da njihovi proizvodi budu ekološki prihvatljiviji.

Stručnjaci su izračunali i koliko bi povećanje cena trebalo da bude kako bi de pokrili „klimatski troškovi“. Meso bi koštalo oko 40 odsto više nego sada. Povećanje cena organskog mesa bilo bi oko 25 odsto, jer je inače skuplje. 

Cena običnog mleka porasla bi za oko trećinu, a organskog nešto manje – oko petinu.

S druge strane, cene biljne hrane skoro da se ne bi promenile.