Gaje baštu, čuvaju pčele i prave med u centru Beograda

„Medonosna bašta je bašta sa biljkama cvetnicama, odnosno privlači insekte koji su oprašivači“, objašnjava nam na početku razgovora sagovornica Sabina Kerić.

Baš jednu takvu u centru Beograda, na krovu zgrade napravilo je njeno udruženje Ekonaut, pre pet godina. Najpre jer su želeli da spasu pčele od izumiranja.

„Pokušavamo da napravimo male oaze za pčele i druge oprašivače, znači mesta gde će one biti dobrodošle, mesta gde neće biti ometane i gde će naći dovoljno hrane. Veoma je bitno da postoje različita mesta u samom gradu koja su dostupna insektima da se ona ne uništavaju, da se ne koriste pesticidi, da se ne koriste insekticidi i da postoji hrana za njih, odnosno dovoljno polena i nektara koji im je potreban“, ističe Sabina.

U suprotnom dolazi do pomora pčela, što nije retka situacija u Srbiji. Prošle godine samo u jednom ataru u Vojvodini uginulo je 30 miliona pčela. Zbog toga što pčele oprašuju 70 odsto hrane koju čovek koristi, suvišno je govoriti da bi sa njihovim nestankom i postojanje ljudi bilo dovedeno u pitanje. Kako bi to predupredili, u udruženju su napravili priručnik o gajenju medonosnih vrsta biljaka.

Svako od nas može da da mali doprinos. To znači da medonosna bašta može biti i saksija nane, bosiljka ili lavande na vašem prozoru, a ukoliko ste vredniji i želite još više da doprinesete onda iskoristite i žardinjere ispred zgrada.

Nadahnjuju pojedince, ali ipak njihova misija usmerena je na velike sisteme i kompanije, kojima nude pejzažna rešenja za zelene površine. Uređuju bašte na krovovima i terasama, a otišli su i korak dalje-postavljaju košnice u blizini tih zelenih oaza. Posetili smo one na Ušću u kojima boravi 72.000 pčela.

„Najbolje mesto sa najvećim biodiverzitetom možda i u celoj zemlji je Veliko ratno ostrvo. Ovde smo postavili košnice kako bi pčele imale raznolikost u svom hranjenju i onaj med koje su one prikuplile mi smo ga testirali i on se pokazao kao izvanredan gradski med sa preko 30 vrsta minerala“, objašwava Miljan Peljević, član udruženja Ekonaut.

Sabina se nadovezuje da Beograda zaista ima veliki potencija, jer ima 2.000 registrovanih pčelara i 100.000 košnica, tako da postoji mogućnost da se napravi lokalni brend beogradskog meda.

Zato vraćanje prirode u grad ne bi trebalo da bude veliki izazov. Samo tokom vanrednog stanja na adresu udruženja stigla su brojna pitanja o gajenju bilja u gradovima, pretežno od mladih ljudi iz IT sektora. Neki od njih, nesumnjivo u tome će pronaći i deju za biznis, a oni koji su već u poslu, mogli bi da budu uvezani.

„Postoje pčelinji proizvodi u ishrani i pčelinji proizvodi u kozmetici, to je nešto gde postoji prostor za preduzetnišvo i tu želimo da poradimo. Postoje mladi koji se već bave time, sad je bitno okupiti ih u jednu mrežu gde možemo jedni drugima da pomažemo i kroz različite fondove za startapove i inovacije postavimo priču kako treba“, ističe Miljan.

Kako bi proširili interesovanje u celoj zemlji za gradsko pčelarstvo i proizvodnju meda, pokrenuli su školu na tu temu. Održiva rešenja uvek imaju spremna za buduće urbane baštovane. Svaki pedalj koji ozelene za njih je trijumf, ali i odličan primer da se priroda i grad ne isključuju.