Jupiterov mesec Ganimed pogodio je asteroid veći od onog koji je uništio dinosauruse na Zemlji

Udar asteroida je možda prouzrokovao da se najveći mesec u Sunčevom sistemu okrenuo oko svoje ose, kažu naučnici.

Јупитеров месец Ганимед погодио је астероид већи од оног који је уништио диносаурусе на Земљи

Najveći mesec u Sunčevom sistemu udario je drevni asteroid 20 puta veći od stene koja je udarila u Zemlju i okončala vladavinu dinosaurusa pre 66 miliona godina, pokazuju istraživanja.

Razorni udar dogodio se pre četiri milijarde godina i prouzrokovao je da se Ganimed, jedan od skoro 100 poznatih Jupiterovih satelita, okrene oko svoje ose tako da je udarni krater okrenut skoro direktno od gasnog giganta.

Prema kompjuterskim modelima, asteroid je najverovatnije bio širok oko 300 kilometara i udario je pod uglom od 60-90 stepeni. Udar je stvorio početni krater širok do 1.600 kilometara koji su delimično popunili kamenje i prašina koji su pali nazad posle udara.

Dr Naojuki Hirata, planetarni naučnik sa Univerziteta Kobe u Japanu, rekao je da su karakteristične brazde koje pokrivaju površinu Ganimeda dugo smatrane ostacima višestrukih koncentričnih prstenova stvorenih udarom džinovskog asteroida. Ali nejasno je koliki i kakav je uticaj imao na Jupiterov mesec, napominje naučnik.

U članku objavljenom u Scientific Reports, Hirata opisuje kako centar sistema brazdi okrenut direktno od Jupitera. To je moglo da se dogodi ako je asteroid koji je udario Ganimed dodao dodatnu težinu zoni udara, destabilizujući mesec i uzrokujući da se okrene oko svoje ose.

Hiratine kompjuterske simulacije potvrđuju da je to možda bio slučaj, sa asteroidom koji je udario u Ganimed, izazvao njegovo okretanje tako da je mesto udara uvek na suprotnoj strani satelita. Kao i Zemljin pratilac, Ganimed je plimski vezan za Jupiter, što znači da stalno pokazuje isto lice gasnom divu.

Udar bi imao dramatične posledice za Ganimed, koji je veći od Merkura. Udar bi „potpuno uklonio prvobitnu površinu", navodi dr Hirata, što bi uticalo i na unutrašnjost meseca, za koji naučnici veruju da ispod površine skriva okean slane vode.

Hirata ne može isključiti alternativna objašnjenja, ali dodatni dokazi za ili protiv njegove teorije mogu doći iz sonde „Đus“ (Juice) Evropske svemirske agencije, koja je prošle godine postavila kurs ka Jupiteru i njegovim mesecima. Kao deo svoje misije, letelica će tražiti džepove vode i izvore energije neophodne za život na mesecima najveće planete Sunčevog sistema.

Profesor Li Flečer, planetarni naučnik sa Univerziteta u Lesteru, navodi da su Jupiterovi meseci milijardama godina bili izloženi stalnim udarima asteroida, koji se i danas mogu videti. „Razumevanje svih ovih pojava zabeleženih na satelitskim snimcima je izazov“, napominje profesor. „Ovo je zgodan pokušaj da se sat premota unazad putem kompjuterskih simulacija, u potrazi za objašnjenjem ožiljaka širom Ganimeda.“

Misija „Đus“ dobro je opremljena za dalje istraživanje Ganimeda, dodaje Flečer. „Ne samo da će zabeležiti najbolje slike površinskih udara, već i bilo kakve ostatke ovog udara i promene u Ganimedovom obliku ili gravitacionom polju.“