Nova istraživanja: Od bakterija obično bežimo, a ima i onih koje poboljšavaju pamćenje

Nova istraživanja sugerišu da bi bakterije koje se prirodno nalaze u do 70 odsto vrsta insekata mogle u nekim odabranim slučajevima da poboljšaju njihovo učenje i pamćenje.

Istraživači u Kini su otkrili da su voćne mušice zaražene određenim sojem volbachia, roda bakterija prvi put identifikovanih 1924. godine kod komaraca, imale bolji učinak na testovima koji su povezivali specifične mirise sa nagradama od neinficiranih muva.

Dok volbachia inficira različite organe insekata, sklonost tog roda da se nađe u reproduktivnim sistemima znači da se većina studija fokusira na to kako bakterija utiče na reprodukciju.

Ali neki sojevi volbachia mogu zaraziti nervni sistem domaćina insekata, uključujući mozak.

Istraživanja su pokazala da su muške jedinke voćne mušice zaražene bakterijom volbachia naprednije i konkurentnije od neinficiranih, ali i to da, iako čudno zvuči, ova bakterija utiče na san muva.

Da bi istražili druge moguće efekte, biolog Meng Jan Čen sa Centralnog kineskog normalnog univerziteta i njegove kolege, zarazili su voćne mušice (drosophila melanogaster) sojem volbachia zvanim vMelPop i testirali njihovo pamćenje u poređenju sa neinficiranim mušicama.

„Pošto se pokazalo da je vMelPop najjači poznati soj koji blokira virus denga groznice, ponašanje posle dobijene vMelPop infekcije kod insekata domaćina mogu biti od velike važnosti u kontroli bolesti koje prenose insekti i poljoprivredne štetočina“, pišu Čen i kolege u svojim objavljenim naučnim radovima.

Osim što sprečava umnožavanje virusa denga groznice, soj vMelPop takođe skraćuje živote komaraca koje inficira.

Jače i kratkoročno i dugoročno pamćenje

Zbog uočenog oštećenja moždanog tkiva, tim je mislio da vMelPop može narušiti učenje i pamćenje domaćina insekata, uključujući muve.

„Na naše iznenađenje, primetili smo da infekcija vMelPop poboljšava kratkoročno i dugoročno pamćenje kod voćnih mušica“, pišu istraživači.

Muve stare između četiri i 35 dana bile su izložene uticaju dva mirisa, od kojih je jedan bio uparen sa nagradom u vidu šećera, a njihovo sećanje na mirise je testirano dva minuta ili 24 sata kasnije.

Mlade mušice zaražene vMelPop-om imale su bolje rezultate u oba ova testa od nezaraženih muva iste starosti.

Infekcija je takođe poboljšala pamćenje kod starijih muva, međutim tri četvrtine ove grupe je umrlo pre 35. dana, pokazujući još jednom svoje efekte koji ograničavaju život.

Efekti vMelPop-a kod muva, koji poboljšavaju pamćenje, su u suprotnosti sa prethodnim nalazima gubitka pamćenja kod zaraženih osa i buba, što sugeriše da uticaj bakterije volbachia na pamćenje zavisi od vrste domaćina.

Istraživači imaju teoriju da navedeno ima veze sa načinom na koji se infekcija širi preko svakog domaćina. Na primer, volbachia lišava parazitske ose pamćenja o tome da su položile jaja, tako da je veća verovatnoća da će položiti još jedno, što omogućava bakterijama da se prošire na veći broj tih jaja.

Kod voćnih mušica, veće šanse da se volbachia proširi na više mladih – zahteva da ženke muve budu snalažljivije kako bi mogle da pronađu hranu, izbegnu opasnosti i pronađu odgovarajuću jedinku za parenje.

Studije koje se bave insektima sve su češće s obzirom na rastuću svest o mogućoj svesti insekata i teoriji da poseduju posebnu vrstu inteligencije.

Studija je objavljena u Animal Behaviour.