Парови деле изненађујући проценат цревних бактерија које могу утицати на здравље

Од рођења, људски микробиом обликују наше интеракције. Најпре се то односи на контакт са мајком, која доноси разноврсне микроорганизме који граде наш имуни и дигестивни систем. Како старимо, друштвене интеракције са нашом блиском заједницом настављају да утичу на овај осетљиви екосистем.

Људи са којима живимо имају огроман утицај на то које микробе имамо у нашем микробиому. Заправо, сматра се да партнери деле око 30% својих резидентних микроба само у цревима. Али нису само микроби у нашим цревима слични онима код нашег партнера. Микроби у многим другим деловима тела такође могу бити исти као и код особе са којом делимо животни простор – а то би потенцијално могло утицати на ваше здравље.

Цревни микробиом

Сматра се да исхрана и начин живота имају највећи утицај на састав цревног микробиома. Али студије на паровима су откриле да живот са партнером такође може утицати на тај микробиом. Парови који живе заједно могу делити 13% до 30% цревних бактерија. Ово је тачно чак и када се изузме исхрана (коју многи парови такође редовно деле).
Истраживања такође показују да парови који живе заједно имају већу микробну разноликост у поређењу са људима који живе сами.

Ово су добре вести за парове који живе заједно, јер је разноврснији цревни микробиом повезан са мањим ризиком од синдрома иритабилног црева, кардиоваскуларних болести и потенцијално високог шећера у крви.

„Истраживања показују да неке врсте бактерија које парови деле могу имати различите ефекте на здравље. Узмимо за пример бактерије из породице ruminococcus . Док су неке врсте ruminoccocus-а корисне за здравље, друге су повезане са негативним здравственим исходима, укључујући дијабетес и синдром иритабилног црева", кажу проф. микробне биоинформатике Конор Михан и Жанел Мверинде докторанткиња на катедри за микробиологију коже, обоје са Универзитета Нотингем Трент.

Дакле, ове бактерије не морају увек да користе свим демографским групама, што истиче сложеност цревних бактерија које живе у њима и њихов утицај на здравље.

Орални микробиом

Дељење оралног микробиома са нашим партнерима може деловати очигледно с обзиром на то да редовно размењујемо пљувачку када се љубимо. Само пољубац од десет секунди може разменити до 80 милиона бактерија. Што више пољубаца пар подели, то ће више заједничких пљувачних бактерија имати.

Иако ће већина ових бактерија брзо проћи кроз наша уста и у црева када прогутамо пљувачку, истраживања показују да парови заправо деле многе исте дугорочне микробе на језику који чине основу оралног микробиома. Истраживања чак сугеришу да парови који живе заједно деле 38% оралног микробиома – у поређењу са само 3% код парова који не живе заједно.

Дељење овог дела оралног микробиома може имати многе потенцијалне здравствене последице. Здрав орални микробиом је важан за заштиту од каријеса и има антиинфламаторна својства. Неки истраживачи такође сугеришу да се здравствени ефекти оралног микробиома могу проширити чак до црева и нервног система. Али неке од бактерија које парови имају тенденцију да деле такође могу имати потенцијално штетне последице по здравље.

„Парови имају већу вероватноћу да имају сличан број бактерија neisseria у цревима у поређењу са самцима. Neisseria може да остане у устима дуже време без изазивања болести. Неке бактерије из породице neisseria могу бити штетне и могу изазвати менингитис. Па ипак, неке бактерије истог рода се заправо боре против ових врста које изазивају менингитис, спречавајући их да се прекомерно размноже и изазову штету", упозорили су стручњаци са Универзитета Нотингем Трент. 

Дакле, иако можда желите да избегавате љубљење некога када је болестан из очигледних разлога, испоставља се да пољубац чак и када сте здрави, може пренети све врсте бактерија. Потребна су додатна истраживања како би се заиста разумео какав је укупни ефекат дељења ових бактерија са партнером на здравље.

Микробиом коже

Микробиом коже је најјединственији и најперсонализованији микробиом, прилагођен свакој особи. Понекад се чак назива и нашим микробним отиском прста. Као најизложенији микробиом, микробиом коже се развио тако да се може прилагодити спољним факторима као што су клима и козметички производи. Без обзира на све, ове бактерије напорно раде да би одржале равнотежу.

Блиски контакт са нашим партнерима – па чак и са кућним љубимцима – има огроман утицај на то које бактерије живе на нашој кожи. Након упоређивања цревног и усне микробиоме, истраживачи су открили да је микробиом коже најсличнији код парова.

Нису само бактерије на рукама или шакама заједничке. Истраживања показују да парови деле 35% бактерија које живе на стопалима и око 17,5% бактерија на капцима.

„Можда вам чак није потребно ни да додирнете партнера да бисте имали исте бактерије на кожи као и он. Сматра се да фактори попут спавања у истом кревету и ходања по истим површинама објашњавају зашто је тако велики део нашег кожног микробиома сличан. То је зато што људи природно избацују бактерије на сличан начин као што пси избацују крзно. Остављамо трагове наших бактерија на свему чега се дотакнемо – а такође лако покупимо бактерије из нашег окружења", објаснили су Конор Михан и Жанел Мверинде.

Заједнички ефекат живота у пару на микробиом коже је толико велики да су истраживачи користећи компјутерске моделе могли прецизно да предвиде чак 86% парова који живе заједно само на основу њихових индивидуалних бактеријских узорака.

Али, иако је јасно да парови деле велики део истог микробиома коже, здравствени ефекат који то има тренутно није познат. „Иако дељење бактерија са партнером може звучати алармантно, често нема разлога за забринутост. Бактерије уче наша тела како да се боре против инфекција, помажу нам да сваримо храну, па чак и да производимо кључне хранљиве материје. Бактерије које делимо са партнерима су често безопасне и понекад користе нашем здрављу", закључили су аутори чланка о заједичким микробиомима код партнера који је објављен у часопису The Conversation.