Sa čime su Frojdovi pacijenti morali da se pomire dok su na kauču "otvarali svoju dušu"

Pozni genije Sigmund Frojd, koji je zbog posebnog pristupa lečenju i poznatog slučaja Elizabete fon R. u 36 godini života prihvatio da izađe iz okvira dotadašnje lekarske uobičajene psihijatrijske prakse, uveo je nove metode istraživanja nesvesnog, a to ga je anatemisalo u tadašnjoj lekarskoj profesiji. 

Mnogo pre nego što je razvio psihoanalizu, Sigmund Frojd se već istakao kao naučni istraživač i lekar. Između 1876. i 1895. godine, dao je brojne doprinose u raznim granama biologije i medicine, uključujući fiziologiju, anatomiju, histologiju, neurologiju, pedijatriju, anesteziologiju.

Frojd je novim pristupom o funkcionisanja ljudskog uma, potkopavao tradicionalna učenja o kulturološkim vrednostima, čime je sebi „obezbedio" brojne neprijatelje i deklarisane neistomišljenike.

Danas, mnogi bivaju izlečeni upravo zahvaljujući metodama koje je razvijao a koje su tumačile ljudsko ponašanje kao nešto što je u velikoj meri određeno nesvesnim motivacijama, koje proizlaze iz iskustava iz detinjstva, susreta sa ljubavlju, gubitkom, seksualnošću i smrću i složenim emocionalnim stavovima roditelja, braće, sestara... 

„Nesvesni ili predsvesni procesi, kao deo istorije psihičkog života čoveka, ulaze u prostor u koji se retko zalazi, jer smo ionako neprijatnost razrešili najčešće potiskivanjem i drugim mehanizmima psihičke odbrane ličnosti od neželjenih doživljavanja. Proizvod tog nesvesnog rada su neuroze kao rešenje. U nesvesnom ima puno ‘ličnih đavola' a ljudi se u principu plaše đavala pa i svojih. Njih najviše. Otkrivajući ih jačamo ličnost a sam proces za laike može ponekad da deluje čudno jer ga je teško objasniti. Psihoterapeut u procesu dugogodišnje edukacije iz psihoterapije se najpre suočava sa svojim ‘ličnim đavolima' prolazeći kroz ne tako jednostavan proces samoanalize", objasnio je za RTS doktor medicine Milorad Veličković, neuropsihijatar, psihoanalitički terapeut, koji psihoanalizu u radu sa pacijentima, praktikuje dugi niz godina..

Jel' baš mora da se leži na kauču

Ortodoksna psihoanaliza je praktikovala ležanje na kauču, i Frojd je zahtevao od pacijenta da zatvorenih očiju legne na kauč dok on sedi iza njega.

„Jednim delom, to je zbog toga da bi pacijent nesmetano pratio svoje asocijacije a drugi deo je subjektivne prirode jer Frojd na jednom mestu kaže da mu je zamorno da ceo dan bude posmatran od strane pacijenata. Kasnija modifikacija terapijskog procesa usklađena sa novijim načinom života savremenog čoveka, dovela je do toga da psihoanalitički terapeuti i terapeuti ostalih pravaca psihoterapije, uglavnom ne praktikuju ležanje na kauču klijenata", kaže dr Veličković. 

Kako nas to „Id" drži pod kontrolom

Psihološka teorija koju Frojd postavlja, poznaje tri dela strukture ličnosti: „Ego", „Id" i „Super ego".

„'Ego' je naš agent svesnosti, naš policajac u ličnosti koji, u odnosu na druge, daje dozvolu šta je to što mi hoćemo da bude vidljivo, kontroliše vreme i kontekst, upoređuje i ima za funkciju da ‘Id' drži pod kontrolom kao i da čuva granice ličnosti. ‘Id' su naši nagoni, sve ono što je našim individualnim i kolektivnim iskustvom utkano u naše postojanje a nije bilo prihvćeno od svesti ili se u datom trenutku života potisnulo kao nešto bolno ili nedozvoljeno. ‘Id' je izvor energije ličnosti i on ne raspoznaje vreme i mesto. A ‘Super ego' predstavlja vrhovnog kontrolora koji uključuje naše moralne norme, principe, vrednosti koje smo stekli tokom procesa socijalizacije a najčešće je vezan za važnu figuru iz spoljašnjeg sveta", pojasnio je dr Veličković.

Novi lekoviti pristupi

Psihoanalitičke tehnike i psihoanaliza - otac su i majka savremenih psihoterapijskih pravaca, smatraju stručnjaci koji se psihoanalizom bave i koji, kako kažu, sa njom žive učeći i nadograđujući znanje tokom čitavog profesionalnog života. 

„Psihoanaliza teorijski nije zatvoren sistem, mada je ličnost Frojda bila takva da on nije dozvoljavao odstupanja svojih učenika od svog ortodoksnog pravca, ali mi se čini da je i na taj način probudio kroz kritiku, nadogradnju, modifikaciju, bunt, nova istraživanje, nove tehnike i nove pristupe koji su lekoviti. Moderna psihoanaliza je usmerena uglavnom na prilagođavanje modernom načinu života pojednostavljujući psihoterapijski proces i usmeravajući ga na određene ciljeve kroz kratke forme, grupne forme", kaže za portal RTS-a psiholog Aleksandra Grozdanović, naglašavajući da je psihoanaliza „globalno svetsko dobro". 

Rođen u Frajbergu u Moravskoj (danas Pribor, Češka) u jevrejskoj porodici trgovaca vunom, otac psihoanalize proveo je ipak veći deo života u Beču, gde je išao u školu, pohađao fakultet; gde se oženio, usavršavao kao naučnik-istraživač, a potom i doktor, i gde je razvio psihoanalizu koja je stekla veliki broj sledbenika.

Muzej Sigmunda Frojda u Londonu, zapravo je njegova nekadašnja kuća, u koju se 1938. godine, uselio bežeći od nacista posle aneksije Austrije, i u kojoj je preminuo 23. septembra 1939. godine. Muzej je tokom pandemije koronavirusa zatvoren za posetioce, ali je put do zainteresovanih za psihoanalizu pronašao onlajn konferencijama, kursevima, projekcijama.