Pametna specijalizacija za uspešnu privredu

Napredak, rezultati i izazovi povezani sa razvojem i primenom uspešnih strategija za pametne specijalizacije, te podrška inovacijama i transfer tehnologije bile su glavne teme na konferenciji održanoj prošle nedelje na Politehničkom univerzitetu u Bukureštu, na kojoj su učestvovali i predstavnici Srbije.

Konferenciju su organizovali Objedinjeni istraživački centar (JRC) Evropske komisije, Ministarstvo istraživanja i inovacija Rumunije i Izvršna agencija za finansiranje visokog obrazovanja, istraživanja, razvoja i inovacija.

„Jedini način da osiguramo ekonomski rast je kroz razvoj inovacija. Ostvarivanjem dijaloga između istraživačke zajednice, vladinog, privrednog i civilnog sektora možemo da utvrdimo mogućnosti poslovanja u pojedinim oblastima privrede u odgovarajućem regionu. Na taj način investiranjem u inovacije u prepoznatim prioritetnim oblastima dolazimo do ekonomske transformacije i privrednog rasta“, rekla je Čarlina Vičeva, zamenica direktora JRC za Portal RTS .  

Pametna specijalizacija u Srbiji - korak po korak

„Ranije nije bilo dovoljno komunikacije među kompanijama u okviru iste oblasti, kao ni sa naučno-istraživačkim sektorom. Ovaj proces je poslužio da se povežu i pronađu zajednički interes unutar prioritetnih oblasti“, rekao je prof. dr Viktor Nedović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Tokom 2017. urađena je kvantitativna analiza, ili mapiranje našeg ekonomskog, istraživačkog i inovacionog potencijala.

Na osnovu kvantitativnih pokazatelja i kasnijih kvalitativnih analiza po regionima (Beograd, Vojvodina, Šumadija i zapadna Srbija, istočna i južna Srbija), definisane su četiri ključne oblasti u kojima će država investiranjem kroz grantove podsticati inovacije i transfer tehnologije.

To su Hrana za budućnost, Mašine i uređaji sa pogledom na industriju 4.0, Kreativne industrije i IKT.

„Nakon mapiranja ušli smo u proces preduzetničkog otkrivanja (Enterpreneurial Discovery Process, EDP), identifikovali ključne aktere za svaku oblast i kroz cikluse radionica povezali istraživače, predstavnike privrede, vladinog sektora i civilnog društva. U toku je priprema za dizajn procesa monitoringa i evaluacije, što je takođe deo ove Strategije koja bi trebalo da bude usvojena do kraja ove godine“, dodao je prof. Nedović.

Transfer znanja - veza između nauke i privrede

Dok koncept pametne specijalizacije daje institucionalni okvir za finansiranje naučno-istraživačkog rada na nacionalnom ili regionalnom nivou, transfer tehnologije je način da se znanje kroz tehnologiju ili proizvod prenese na komercijalnog partnera koji će ga plasirati ka tržištu.

Posrednici u tom procesu su centri za transfer tehnologije koji su kod nas oformljeni u okviru univerziteta.

„Sada se formiraju start-ap i spin-of kompanije, kojima univerziteti daju licence za rad na projektima. Nakon delimičnog ili potpunog razvoja tehnologije ili proizvoda, one prenose licence na kompanije sa većim kapacitetom za njihov dalji razvoj i tržišnu valorizaciju“, rekao je Mlađan Stojanović iz Fonda za inovacionu delatnost.

Kroz projekat Program transfera tehnologija Fonda za inovacionu delatnost, u prethodne tri godine od tridesetak prijava potpisano je tri licencna ugovora i tehnologije su prenete partnerima iz privrede.

Očekuje se da će sa Strategijom za pametne specijalizacije ovakvih primera biti više.

„Sve se bazira na ekonomskom potencijalu, znanju i potencijalu za inovacije koji već postoje. Sinergija između tih komponenata bi trebalo da dovede do ozbiljnih iskoraka u prioritetnim oblastima, uz investicije od strane države ili Evropske komisije. Mi smo u pregovorima sa Evropskom komisijom za pronalaženje načina za dodatnu podršku za implementaciju koncepta pametne specijalizacije“, rekao je prof Nedović, i dodao da je to jedini pravi put kojim će naše društvo praviti iskorake bazirane na znanju, za razvoj ekonomije i društva u celini.