Besplatni zagrljaji

Australijanac Huan Men došao je na ideju da slučajnim prolaznicima ulepša dan naizgled običnim zagrljajem.

Vraćajući se sa studija iz Engleske, a bila je 2004. godina, Men se zatekao na aerodromu u Sidneju, tužan što niko nije došao da ga sačeka.

Znao je da mu se roditelji razvode, znao je da ga je devojka ostavila, ali nije znao da će biti toliko utučen i žalostan. Bio je ponovo u rodnom gradu, a osećao se kao najnesrećniji čovek na svetu.

Na poziv prijatelja, nakon što je prošlo neko vreme od povratka, otišao je na žurku. Jedan potpuni neznanac prišao je i, naizgled bez ikakvog povoda ‒ srdačno ga zagrlio. Men je osetio da mu je srce poskočilo od radosti, blizak dodir vratio mu je raspoloženje i samopouzdanje.

Pomislio je da i on nekoga tako može da usreći. Na jednom povećem kartonu rukom je ispisao „fri hags" ‒ besplatni zagrljaji, stao na prometnu ulicu i čekao. Ljudi su prolazili, neko bi ga okrznuo pogledom, drugi su ga sumnjičavo gledali, ali uglavnom su ga svi ʼobilazili u širokom lukuʼ. Tek posle petnaest minuta prišla mu je jedna starija gospođa i zagrlila ga.

Bio je to nagoveštaj lavine koja će uslediti.

Huan Men je nastavio da jednom nedeljno u Sidneju deli besplatne zagrljaje, a u međuvremenu se sprijateljio sa Šimonom Murom, vođom rok grupe „Sik papis" (Sick Puppies). Mur je kamerom zabeležio kako Men potpunim strancima ulepšava dan.

Poznati muzičar se preselio s bendom u Los Anđeles, ali kada je čuo da je Huanu umrla baka ‒ sidnejskom drugu je, kao video zapis, poslao pesmu „Pa ipak" („All The Same").

Pesma se čuje u pozadini dok Men deli zagrljaje. Moć Jutjuba pokazala se još jednom. Kad je Huan postavio taj video zapis, odjednom su se svi zainteresovali za njegovu nesvakidašnju, ali tako sjajnu ideju. Video je do sada videlo više od sedamdeset sedam miliona ljudi.

Popularnosti bespaltnih zagrljaja doprinela je i čuvena Opra Vinfri, pošto je pozvala Huana da gostuje u njenoj televizijskoj emisiji, oktobra 2006. godine.

Menova zamisao kako da na najbolji i najbrži način usreći ljude ubrzo se kao vatra proširila svetom.

Naravno, dok se ideja o besplatnim zagrljajima nije pročula, svako ko bi naleteo na grupu ljudi koja ih je delila, bilo da se radilo o Beogradu, Berlinu ili Beču, u početku bi pokazivao nepoverenje.

A sad, kako je vreme sve lepše, svako priželjkuje da na nekom trgu, ulici, parku, ʼnabasaʼ na grupu potpunih neznanaca koji će, jednim zagrljajem, odagnati tugu i prizvati vedrinu.