Bura zbog povratka Rusije na Bijenale u Veneciji – sudar kulture i geopolitike

Stav Kijeva podržalo je još 21 evropsko državno predstavništvo koje je potpisalo pismo upućeno predsedniku Bijenala, Pijetranđelu Butafuoko, sa zahtevom da se rusko učešće preispita i eventualno povuče.

Oštro je reagovala i Evropska komisija. Brisel je upozorio da kultura mora da promoviše demokratske vrednosti i slobodu izražavanja, a ne da bude platforma za političku propagandu.

Portparol Komisije Tomas Renije naveo je da bi Fondacija Bijenala mogla da izgubi evropski grant od dva miliona evra za period od tri godine, namenjen projektima iz oblasti filma, novih tehnologija i obrazovanja.

Stav predsednika Bijenala

Predsednik Bijenala Pijetranđelo Butafuoko do sada nije direktno odgovorio na kritike. Iz njegovog kabineta ponavljaju da je procedura jasna, države same podnose zahtev za učešće na izložbi, dok fondacija samo registruje prijavu.

U ovom slučaju, kako navode, Rusija je zvanično prijavila svoj paviljon, a Bijenale je to „primilo k znanju“.

Podela u italijanskoj vladi

U italijanskoj vladi, koju predvodi premijerka Đorđa Meloni, mišljenja su podeljena. Ona još nije odlučila da li će prisustvovati otvaranju izložbe 9. maja 2026. godine, datum koji u Rusiji ima snažan simbolički značaj jer se tada obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu.

Potpredsednik vlade Mateo Salvini podržao je Butafuokovu odluku, ocenjujući da kultura i sport treba da povezuju narode, a ne da ih razdvajaju.

Suprotan stav zauzeo je ministar kulture Alesandro Đuli, koji je zatražio ostavku predstavnice ministarstva u upravnom odboru Bijenala, Tamare Gregoreti. Prema navodima ministarstva, ona nije obavestila vladu o mogućem povratku ruskog paviljona i podržala je tu ideju uprkos političkoj osetljivosti teme.

Gregoreti je odbila da podnese ostavku, ističući da statut fondacije garantuje autonomiju članova upravnog odbora.

Pokušaj da se rasprava preusmeri

Butafuoko je u međuvremenu najavio dve inicijative koje bi mogle da promene ton rasprave. U tekstu objavljenom u listu Il Foljo predložio je obeležavanje pedeset godina od Bijenala disidenta iz 1977. godine, koji je pokrenuo Karlo Ripa di Meana kako bi pružio prostor intelektualcima progonjenim u zemljama sovjetskog bloka.

Plan uključuje pozivanje pet ličnosti koje su kritične prema vlastima u svojim državama, iz Sjedinjenih Američkih Država, Izraela, Kine, Rusije i čak Evropske unije, kao i ciklus tribina posvećen ruskom filozofu i teologu Pavelu Florenskiju.

Kulturni događaj u središtu geopolitike

Ipak, polemika se ne smiruje. Internet peticiju protiv učešća Rusije potpisale su hiljade ljudi, među kojima su bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko i ruski opozicioni aktivista Gari Kasparov.

Slučaj ruskog paviljona tako je prerastao okvire kulturne debate i postao deo šire političke rasprave o odnosima Evrope prema Moskvi tokom rata u Ukrajini.

Ipak, u Milanskoj skali na otvaranju 7. decembra 2025, maestro Rikardo Šaili izabrao je rusku operu Dmitrija Šostakoviča Lejdi Makbet iz Mcenskog distrikta koja je slavila 50 godina od smrti kompozitora i često je bila cenzurisana. Takođe su se ruski paraolimpijci ove godine, zajedno sa Belorusima, pojavili na paraolimpijskim igrama Milano Kortina 2026.

Dok jedni upozoravaju da bi povratak Rusije mogao da posluži kao sredstvo političke propagande, drugi insistiraju na autonomiji umetnosti i potrebi da kulturne institucije ostanu prostor otvorenog dijaloga. Ostaje da se vidi da li će ta ideja uspeti da ublaži spor koji je već dobio snažnu političku dimenziju.