Izložba Dejvida Hoknija u Muzeju savremene umetnosti

Muzej savremene umetnosti 60 godina rada obeležio je izložbom jednog od najuticajnijih umetnika današnjice Dejvida Hoknija, koja je za publiku otvorena još samo šest dana. Postavkom "Dejvid Hokni od papira do ekrana", Muzej savremene umetnosti priključio se obeležavanju sedamdeset godina karijere te ključne figure britanske savremene umetnosti u svetu, u okviru koje je izlagački događaj tim povodom retrospektivna postavka u Fondaciji Luj Viton u Parizu. Pred zatvaranje, po mišljenju mnogih najinteresantnije izložbe u ovoj godini kod nas.

Hoknijevom izložbom u Muzeju savremene umetnosti ponovo se pokrenulo pitanje šta se domaćoj publici prikazuje i u kom obimu. Primera radi, izložba ovog maestralnog britanskog umetnika u Parizu broji više od 400 dela uključujući slike iz međunarodnih, institucionalnih i privatnih kolekcija, kao i dela iz umetnikovog studija i Fondacije, dok domaća publika ima priliku da uživa u oko 100 Hoknijevih radova.

„Jako je važno što se ovom izložbom Beograd uklapa u jednu svetsku izložbu koja se trenutno održava u Parizu u Fondaciji Luj Viton. Sa našeg aspekta – čitala sam da mnogi ovu izložbu, mnoge moje kolege smatraju da je to neki restl onoga što je Hokni slikao. Ja ne mislim da je to tako. Prvi razlog je što Hokni insistira na slikanju i slikarstvu, što mnogi umetnici danas ne čine. Mislim da je ova izložba jedan mali biser toga što Hokni radi, a nikako restl", rekla je Milena Marjanović, istoričarka umetnosti.

Postavka „Od papira do ekrana" pruža uvid u Hoknijev rad kroz decenije, od ranih crteža i bakropisa iz šezdesetih godina prošlog veka do najnovijih radova nastalih na ajpedu. Evropski gradovi i insitucije češće organizuju izložbe i dovode velika imena iz sveta umetnosti, a sve zavisi od finansijskih mogućnosti.

„Iznova uvek ukazujemo da smo mi u Evropi i deo te Evrope. Mi moramo da pratimo ako hoćemo da budemo deo Evrope, prosto mora se i za kulturu naći novac i ne izbegavati da se večito o tome priča. A na koji način, na način kao što sada 'Luj Viton' pravi izložbu i finansira Dejvida Hoknija u Parizu, naći i naše finansijere ovde", navodi Milena Marjanović, istoričarka umetnosti.

Videti uživo, a ne posredstvom ekrana, dela nekih od najistaknutijih umetnika današnjice, obogaćuje ne samo životno iskustvo pojedinca, već i kulturni život grada, a i zemlje. Pre Hoknija, domaća javnost je u poslednjih nekoliko godina imala priliku da pogleda velike izložbe i radove na istom mestu – u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Videli smo retrospektivnu postavku Čistač Marine Abramović, zatim dela istaknutog austrijskog umetnika Ervina Vruma koji se beogradskom izložbom prvi put predstavio na Balkanu, kao i italijanskog autora nesvakidašnjih instalacija i jednog od najuticajnijih savremenih umetnika u Evropi Mikelanđela Pistoleta.

Izložba Dejvida Hoknija može se pogledati još šest dana.