Читај ми!

После пола века, дела Дејвида Хокнија поново у Музеју савремене уметности у Београду

Године 1970. млади Дејвид Хокни имао је самосталну изложбу у Музеју савремене уметности у Београду. Више од пет деценија касније, Хокни се враћа – овога пута кроз снажно наслеђе свог уметничког рада и радикалну еволуцију визуелног језика.

После пола века, дела Дејвида Хокнија поново у Музеју савремене уметности у Београду После пола века, дела Дејвида Хокнија поново у Музеју савремене уметности у Београду

Изложба Дејвид Хокни: Од папира до екрана пружа јединствен увид у Хокнијев рад кроз деценије, од раних цртежа и бакрописа из шездесетих година прошлог века до најновијих радова насталих на ајпеду.

Идеја да се дела Дејвида Хокнија поново представе београдској публици потекла је из жеље да се истакне уметник који је обележио прве године рада Музеја и чија је изложба одјекнула далеко изван свог времена, остављајући трајан траг на локалној уметничкој сцени.

Истовремено, ова изложба потврђује доследну посвећеност Музеја представљању особене и авангардне уметности домаћој, регионалној и међународној јавности.

Дејвид Хокни (1937) један је од најутицајнијих и најомиљенијих уметника 20. и 21. века. Као кључна фигура британске савремене уметности и неуморан иноватор, Хокни непрестано помера границе сликарства, цртежа, фотографије и дигиталних медија. Његов опус спаја класичне уметничке традиције са смелим експериментима у перспективи, боји и технологији.

Било да приказује интимност међуљудских односа, игру светлости у калифорнијским базенима или смену годишњих доба у енглеском пејзажу, Хокнијева уметност обележена је дубоком посвећеношћу гледања – и настојањем да другима отвори нове начине и перспективе посматрања.

Његово прихватање ајпеда, ајфона и дигиталног цртежа као професионалних уметничких алата проширило је језик савремене уметности, инспиришући генерације уметника да преиспитају начине на које стварамо и преносимо визуелна искуства.

Хокнијев утицај превазилази границе медија и географије. Излагао је у најзначајнијим светским музејима, аутор је револуционарних теоријских разматрања о појмовима гледања и перцепције, и један је од уметника који су редефинисали савремени портрет и пејзаж.

Спајајући класично цртачко умеће са савременим дигиталним експериментима, изложба Од папира до екрана успоставља дијалог између прошлог и садашњег, аналогног и дигиталног, материјалног и нематеријалног. Позива нас да преиспитамо улогу уметника у ери технолошке трансформације на прелазу векова – и да се запитамо како се само гледање променило.

петак, 13. јун 2025.
25° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом