„Oganj i kelija", poema Vladimira Kecmanovića, o životu Svetog Vasilija Ostroškog

Pre, mnogo pre spaljene crkve i spaljenog manastira, ljudi sa čalmama kupiše harač u žitu i u krvi. «Žito moramo, krv ne smijemo», rekla je majka Ana. «U namastir, u zavalu, tamo kod brata Serafima, kumim te Bogom Petre, odvedi našeg Stojana». 

Oganj i Kelija je molitvena poema, u kojoj Vladimir Kecmanović lirskim sredstvima opisuje životni put jedne istorijske ličnosti i duhovni put jednog sveca, od Stojana Jovanovića do Svetog Vasilija Ostroškog, napisao je u prikazu knjige Milorad Durutović. 

„Na prvom nivou, oganj se odnosi na požar koji je spalio crkvu u Tvrdošu, gde je Sveti Vasilije za života bio Vladika. Posle te paljevine i napada Turaka se povukao prema tadašnjem Onogoštu i stigao do Ostroga. U metaforičkom smislu oganj je i nebeski oganj. Kelija Svetog Vasilija, u kojoj, otkako je stigao na Ostrog, provodio dane i koja u ovoj poemi simboliše mesto gde se susreću tren i večnost", kaže Kecmanović.

O Svetom Vasiliju Ostroškom Vladimir Kecmanović počeo je da piše još kao student devedesetih godina prošlog veka. Taj rukopis čekao je tri decenije da bude završen, ali u formi poeme. 

„Pre određenog vremena sam došao na ideju da zapravo pravi način za pisanje o svecu nije proza i nije roman, nego ovo delo koje možemo nazvati na razne načine, ali najbliže istini bi bilo da kažemo da je to poema. U svakom slučaju je delo koje piše poeziju, poezija s elementima dramskog", objašnjava Kecmanović.

Autor dodaje da sada više niko nije u dobrom periodu i niko nema iluziju da je u dobrom periodu, tako da je, prema Kecmanoviću, globalno gledano današnje vreme beznadnije od devedesetih za ceo svet i otvara još manje prostora za viziju bilo kakvog spasenja osim spasenja u Gospodu. 

U tom smislu se poema Oganj i Kelija može shvatiti kao molitva Svetom Vasiliju Ostroškom u pesničkoj formi. Pevajući o čudima sveca, poema je za Matiju Bećkovića i sama jedno malo čudo. 

„Manastir Ostrog svake godine objavljuje po jednu knjigu čuda koje ljudi pišu i svedoče šta se njima dogodilo. Svaka od tih priča o Svetom Vasiliju je jedna mala pesma, a Vladimir Kecmanović ih je sabrao kao Hercegovac u jednu poemu koja je jedna novina u našoj, sada, modernoj književnosti", ističe Bećković. 

Ivo Andrić je napisao „Ništa ne biva pre nego što treba da bude", pa je tako i poema Oganj i Kelija nastala kad i kako treba.