Poštovaoci i prijatelji se opraštaju od Milovana Danojlića, Vučić: Neumorni hroničar teških vremena

Aleksandar Vučić: Danojlić je i ličnim primerom pokazao da je nesalomiv duh jedini oslonac svih jakih ljudi

„Sa velikom tugom sam primio vest o smrti Milovana Miće Danojlića, književnika i erudite, pesnika i kritičara, kosmopolite i čoveka jedinstvenog poetskog senzibiliteta našeg podneblja, koji je svojim britkim umom i neretko ogorčenim perom beležio i svetlo i mrak ljudske istorije, ali i našeg nacionalnog usuda, uvek na strani Srbije i srpskog naroda“, stoji u telegramu koji je uputio predsednik Vučić.

„Kao neumorni hroničar teških vremena u kojima je stvarao, Danojlić je i ličnim primerom pokazao da je nesalomiv duh jedini oslonac svih jakih ljudi, koji se kroz život probijaju verom u ono što rade. Osamostalio se vrlo rano i u život zakoračio kao u dugu borbu, tokom koje nam je nesebično darivao poetiku dubokog promišljanja i istančanog osećaja za etiku. I upravo taj ogoljeni izraz današnjice ogledao se u gotovo svakoj njegovoj reči i misli, koje sam neretko sa velikim poštovanjem slušao.

Retko ko je sa tako dubokim uvidom u ljudsku stvarnost opevao ulogu i položaj pesnika u današnjem svetu, donekle bodlerovski, kao usamljenog bakljonoše čija je dužnost da se rečju probija kroz magle ljudskih slabosti, strasti i grešaka, ali i velikih dela i herojskih podviga koji daju nadu celom čovečanstvu.

Za njega je forma bez sadržine označavala kraj ljudskog duha, a ispraznost savremenog doba, nametanu od onih koji su oskrnavili i zaboravili moralnu suštinu čoveka, smatrao je najvećim padom čovečanstva. Prezirao je licemerje, kukavičluk i ništavilo moderne civilizacije, razotkrivajući bespoštedno svaki njihov trag, unoseći poetsko svetlo istine i razotkrivanja u sve kutke ljudske duše.

Kako je i sam jednom prilikom rekao, „pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe“, ali nikada „ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu“.

Kao takvoga ćemo ga pamtiti, uvereni da će njegove reči ostati putokaz svim našim naraštajima, kojima je i posvetio svoj život i delo. Izražavam duboko saučešće porodici, prijateljima i kolegama Milovana Miće Danojlića. Neka počiva u miru“, zaključuje svoj telegram predsednik Aleksandar Vučić.

Maja Gojković: Odlazak velikog književnika našeg vremena

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković uputila je telegram saučešća povodom smrti književnika, pesnika i člana SANU, Milovana Miće Danojlića, u kojem je navela: 

„Sa dubokim žaljenjem primila sam vest o smrti Milovana Miće Danojlića. Odlazak velikog književnika našeg vremena, koji je objavio više od 70 knjiga, predstavlja nenadoknadiv gubitak za srpsku  književnost i kulturu uopšte.

Milovan Mića Danojlić ubraja se u one savremene pisce koji su se sa lakoćom kretali među različitim književnim žanrovima, ostavljajući iza sebe impozantan opus, kao večni trag i podsećanje na jedinstven izraz i snagu autentičnosti ovog stvaraoca. Njegovo delo ostaje kao nadahnuće za mnoge buduće generacije.

U ime Ministarstva kulture i u svoje lično ime porodici i prijateljima izražavam duboko i iskreno saučešće“.

Srpska književna zadruga: Milovan Danojlić se pridružio najvećim imenima srpske književnosti i kulture

Od 1957. godine i objavljivanja knjige Urođenički psalmi Milovan Danojlić je u srpsku književnost uneo jedinstven tvaralački angažman, oglašavajući se, godinama i decenijama, kao pesnik, romansijer, esejista, putopisac,prevodilac, hroničar naših prilika i naravi. Uvek delujući mimo i književnih i društvenih šablona, uvek uzimajući slobodu za vrhovno načelo, lako prelazeći preko svih unutarknjiževnih granica, pišući i za decu i za odrasle, Danojlić je postepeno izrastao u jedinstvenu figuru srpske književnosti, koja podjednako vodi računa o očuvanju onoga što smo baštinili od predaka kao i o potrebi da se ide dalje, da se dolazi do istinski novih područja književnog izraza.

Kao neko ko dobro poznaje duhovni horizont modernih vremena i ko jasno oseća ništiteljske impulse u samom srcu našeg doba, Milovan Danojlić je jezik pretvorio i u izvor snage svog umetničkog izraza i u vrednost koja je, posebno u malim kulturama, na najjačem udaru. I njegova Muka sa rečima i njegova lirska hronika Godina prolazi kroz avliju deo su nastojanja da se pokaže da u književnosti, ali i u ljudskom svetu sve počinje sa rečima i sve se u njima okončava.

Sa mnogo razloga se može reći da nije bilo ničeg prirodnijeg od dolaska Milovana Danojlića na čelo Srpske književne zadruge, pošto su se u tom činu podudarila lična stvaralačka nastojanja i ciljevi postavljeni u sam temelj jedne vrlo važne i vrlo stare ustanove srpskog naroda.

Predvodeći godinama Srpsku književnu zadrugu, Milovan Danojlić je svoja najdublja književna uverenja i svoj dobro poznati oblik javnog delovanja doveo u onu vrstu sklada koja je, uprkos svim teškoćama, omogućila i njemu i Srpskoj književnoj zadruzi da očuvaju ono što im je ostavljeno u nasleđe i da stignu do onoga što je njihov cilj. Upisavši se, na vrlo visokom mestu, u istoriju SKZ, Milovan Danojlić se pridružio najvećim imenima srpske književnosti i kulture.