Retrospektivnom izložbom Vladimira Veličkovića obeležava se Dan Muzeja savremene umetnosti

Vladimir Veličković je slikao sve ono što je čovek u stanju da uradi čoveku. Iz složenog opusa izdvajaju se monohromatski radovi velikog formata po kojima je prepoznatljiv. Poreklo, ništavilo, mesta, gubilišta, samo su neke od deset tematskih celina izložbe.

„Figura je zapravo centralna tema njegovog opusa, on sam više puta naglašava da njega najviše zanimaju rođenje i smrt kao dve krajne tačke jednog pređenog puta i pre svega prepreke na koje čovek nailazi i koje treba da prevaziđe“, objašnjava kustoskinja Žaklina Ratković.

Obuhvaćeni su svi periodi stvaralaštva, od najranijih beogradskih crteža i slika koje stvara kao član grupe Mediala, preko prelaza ka novoj figuraciji pa sve do poslednjih prizora spaljene i opustošene zemlje.

„Što se tiče naše strane, izvadili smo skice, rane studije, blokove koje niko nije nikad ni video, pa smo ih uključili. To je taj neki intimniji beogradski momenat“, navodi Vuk Vidor, sin Vladimira Veličkovića.

Izložba je otvorena na Dan Muzeja savremene umetnosti čime muzej odaje počast jednom od najznačajnijih domaćih umetnika.

„Muzej savremene umetnosti u svojoj kolekciji ima ukupno osam dela koja se nalaze u zbirci u koju su sukcesvno ulazila od 1962. do 2019. godine i to je dokaz da je Muzej kao institucija pratio rad Vladimira Veličkovića od njegovih najranijih dana do smrti“, naglašava Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti.

Život Vladimira Veličkovića podeljen je na dva grada – Beograd, u kojem je rođen, i Pariz, koji je njegov dom od sredine šezdesetih godina. U najtežim periodima vodila ga je misao – „Ja nisam otišao da bih otišao, nego da bih stigao“.

Izložba povodom obeležavanja dana Muzeja - 20. oktobra, će trajati do 21. februara.