Мермер и звуци – у славу уметности, живи и траје под Букуљом

Дуго трајање уметности у парку Буковичке бање.Чудесном свету керамике на дар нова дела стваралаца из земље и света и подсећање на године почетака.

„Просто је било уживање радити у тој маси људи са различитим идејама, дивних визија, различитих материјала које су користили, тако да је то био један такав колорит и у то време један, могу рећи, спектакл за град“, истиче Душан Извонар, селектор Симпозијума „Свет керамике“.

И даље је. За шест деценија постојања Смотре, радови Миодрага Дада Ђурића. Југословенски, црногорски, светски сликар, после ретроспективне изложбе у галерији Српске академије наука и уетности, пред публиком у Аранђеловцу.

„Кроз одабир 11 радова, мислим да су маркиране неке врло важне позиције његовог стваралаштва и историје његовог стваралаштва. Значи, од 1957. године је његов најстарији рад до двехиљадитих година”, наводи историчарка уметности Данијела Пурешевић.

А, све је почело од мермера и симпозијума „Бели венчац”. Врсни вајари са свих меридијана, оставили су Србији око 300 ванврененских дела.

Импресивна колекција скулптура од белог венчачком мермера у парку Буковичке бање, 78 дела домаћих и страних аутора. Једна од њих Материнство, Ангелине Гаталице, са прве Смотре уметности „Мермер и звуци“, 1966. године.

Две године касније, мермеру се придружује звук, а 1973. и Свет керамике. Сви ти сегменти чине богату понуду смотре.

„Публика ће моћи да види разноврстан програм када су у питању концерти, позоришне балетске представе. Имамо националне плесне ансамбле. Ти су и књижевне вечери, трибине и ликовни програм”, напомиње Катарина Перовић, директорка Смотре „Мермер и звуци“.

 Оснивач Смотре је Аранђеловчанин, сликар, Алексанрар Ђоновић. У славу уметности, да живи и траје под Букуљом.