Боеми са Зворничког језера у вечитој трци за најбољег риболовца

Боеми са Зворничког језера, тако зову Милована и Драгишу. По имену, кажу, тешко да их ко у селу познаје, али за Транцу и Ђуну и пријатељство које на чамцу траје већ тридесет година чуло се дуж целе дринске обале. Језеро је за њих друга кућа, а пецање вечита инспирација за надметање.

„Нисам био на годишњем одмору 25 година, све време проводим овде на Зворничком језеру. Живети овде значи продужити живот. Погледајте њих – 77, 78, 72 године, сви су у доброј кондицији, сви су здрави, сваки дан смо на води, некад пецамо, некад не пецамо, време проводимо сјајно. Предели су овде прелепи и живот онакав какав човек само може да пожели“, прича.Милован Михајловић из Лознице

„Све врсте рибе има овде, од беле до грабљивица, тако да је Дрина стварно што се тиче рибе разноврсна и све зависи од риболаваца да ли знају да ухвате и колико знају“, објашњава Драгиша Ђунић из Лознице и додаје да су колеге риболовци добри јер их је он подучавао.

Консензус око тога ко је најбољи риболовац немогуће је постићи, нарочито ако се причи прикључи и трећи члан ове језерске дружине. На усидреном сплаву, Мирољуб је направио свој пецарошки рај до којег се стиже искључиво чамцем.

Лозничанин Мирољуб Тешмановић каже да има и осветљење, кафу, где да укува, а да је једини проблем то што нема фрижидер. Када је у питању титула најбољег риболовца, Мирољуб истиче да је велико питање ко је други, али да се зна ко је први: „Има различитих риболоваца, пре свега, ја пецам искључиво деверику, нас тројица, четворица смо се определили за то и солидни смо“.

У риболовачкој причи, коју неки покушавају да оспоре, речено је и да је Ђуна упецао сома тешког више од 40 килограма. А да ли ће његов рекорд оборити Мирољуб, Милован или можда њихови унуци сазнаћемо у некој другој пловидби.