Šekspir iza ekrana i emotikona - na Dan knjige, "Slušaj Petre" Irene Ristić

- Slušaj, Romeo!

- Čuj, slušaj! Kakvi su to imperativi?

Možete li da zamislite ovakav onlajn dijalog Romea i Julije 21. veka, praćen nizom emotikona koji se smeju, plaču, vrište, nazdravljaju, prevrću na glavu? Da li bi kod njihovog literarnog oca Viljema Šekspira četovali?

Svakako, zahvaljujući činjenici da je pisac rođen 23 aprila, kada je umro još jedan velikan, Migel de Servantes, taj datum je proglašen za Svetski dan knjige. Čitav april poprima obeležje knjige, a savremena literatura pečat vremena.

Pred nama je roman u formi četa

Realnost naše svakodnevne komunikacije autorka je istovremeno duhovito i temeljno prenela u književnost i stvorila originalno delo.

Njeni junaci su Petar i njegova internet prijateljica koja svoje poruke potpisuje različitim imenima, Lavinija, Vanja, Kata, Slavica, Petra... Ime menja u "zanosu samoobmane" u zavisnosti od trenutnog stanja uma i duha i nenametljivo pokreće jednu od tema knjige - pitanje identiteta.

Petar je pita: "Šta tačno pokušavaš dok mahnitaš sa svim ovim likovima, dok od njih praviš asortiman, kao da su artikli u paklenom okrugu kupoprodaje, a pri tom sve postavljaš široko i neuhvatljivo, van svih očekivanja, van dohvata."

Filteri za ulepšavanje lica ali ne i stanja duše

Igra na kartu nedostupnosti, a uklapa se u stereotipe, "u ukrojene džepove, ...kako već dolikuje identitetima koji se reprodukuju samo iz svog zabrana."

I ona voli da se gleda samo u sopstvenom ogledalu, ne u očima drugih. Čak ni Petra. Stalno zakazuju susrete koji se nikada neće ostvariti. Zadržavaju se u virtuelnom svetu gde postoje filteri za ulepšavanje lica, ali ne i stanja duše. Našla je i u stvarnosti rešenje koje gaji otuđenost:

"- Hoću da napravim ostrvo.

- Zanimljivo. Od čega?

- Da pronađem, izmislim, svejedno. Može da posluži i neko pravo. Živela bih tamo i pravila nešto. Možda bih i samo živela, a da ništa ne pravim.

- Sama? Bez ljudi?

- Bilo bi tu i nekih ljudi, ali ne mnogo, i ne suviše blizu."

Osmeh, zagrljaj, upereni kažiprst

Njihovi razgovori su duhoviti, Pričaju o banalnim stvarima života, kupovini mleka, vožnji autobusom do Ceraka, boji kose, o retrogradnom čiviluku, njenoj brizi za "kapitalizam i entanglment teoriju. Ništa manje "a onda o Šredingerovoj mački, kako Ciceron završi u templejtu, o Lorem ipsumu, delu njegove teorije etike koja govori o odnosu zadovoljstva i bola, o filozofskim temama.

Naravno, bilo o čemu da pričaju misao podvuku emotikonima koje autorka opisuje ispisujući ih kurzivom - osmeh, zagrljaj, upereni kažiprst... Kako bismo inače danas gubili vreme na reči kojima se deli tuga i radost sa nekim, izražava čuđenje, oduševljenje? Jednim klikom sve je rečeno. Može i više njih ako su osećanja baš u uzletu. Pritiskamo sve što je u ponudi u šarenom telefonskom stiker šopu. A šoping je neizostavni deo života. Konzumerizam je snažno obeležje naših dana, pa svaka pauza života mora da bude popunjena propagandnim porukama. One se u knjizi precizno naslanjaju na razgovore junaka.

Na primer preporukom "kapi za smirivanje živaca i opuštanje, sa ekstraktima pažljivo odabranih biljaka iz planinskih područja Srbije. Ako kupite tri bočice od 100 ml četvrta je besplatna. Pronađite svoj unutrašnji mir."

U dobrobitima tehnologije

O Petru malo saznajemo, ali dovoljno da shvatimo da je simbol čoveka zarobljenog u dobrobitima tehnologije: gomilama mejlova, sms poruka, jitsi-zoom-google meet-ova, slack i discord emailing lista, viber grupa i signala, telegrama, WhatsAppa, skrolovanja po mrežama.

"Koliko poruka se vrti na raznim grupama i mejling listama, softverima koji su smišljeni za kabaste projekte i lokalne projektiće. Koliko suvišnih pitanja i komentara primama kroz razne aplikacije i mesendžere."

Irena Ristić koristi sve jezičke instrumente karakteristične za onlajn život: rečenice koje su često dovršene samo u mislima sagovornika, engleske skraćenice, žargon, emotikone koje opisuje, templejte. Ironično rečeno svako ko drži do sebe, čak i ako vodi računa o lepom izražavanju, napisaće u poruci kao junak ove knjige "Cimni me", a nikako "pozovi", umesto "molim te" "pls"... Autorka odlično poznaje jezik, odnosno psihološki aspekt korišćenja reči, izraza, rečeničnih sklopova.

Savršen je kontrast savremenog rečnika s podsećanjem na zaboravljene reči, pojmove poput trikotaža, espadrila, pošteda, komitet...

Ponovo Irena Ristić, kao što nas je navikla prethodnim knjigama, udružuje sve svoje struke u visok kvalitet dela - psihologiju, režiju, umetnost...

Dosledna je i u belešci o autoru:

"Sebe opisuje glagolima, više no imenicama.

Dela se računaju, ne? Svojstva po sebi ne postoje, kaže Petar.

Mig-osmeh."