"Plažama predaka" – od prve žene koja se kupala sa muškarcima do mladića sa provokativnog panoa

Na platou ispod velikih stepenica na Kalemegdanu u subotu je, u saradnji sa JP "Beogradska tvrđava", otvorena izložba "Plažama predaka". Moderatori i drugi članovi Fejsbuk grupe "Bio jednom jedan Beograd" ustupili su gotovo 150 fotografija i prikazali kako su izgledala kupališta na Savi i Dunavu u predratnom periodu.

Prve plaže i organizovana kupatila, ograđeni drveni bazeni u reci, počeli su da se formiraju već u prvoj polovini 19. veka, a u međuratnom periodu je bilo na desetine uređenih kupatila.

Više takvih kupališta bilo je na obalama Save nego na obalama Dunava, jer se verovalo da savske struje leče od reumatizma, neurastenije i neuralgija, navode autori izložbe. Takva kupališta postojala su već osamdesetih godina 19. veka i pratila su modu budimpeštanskih i bečkih kupatila – na plažama su postojali tuševi i kabine, kao i sportski klubovi.

Autori izložbe ukazuju i na niz uredbi koje je donela Uprava grada Beograda 1921. godine koje su se ticale bezbednosti kupališta, ali i čuvanja javnog morala.

"Kupatilo nije moglo dobiti dozvolu bez ispunjavanja strogih tehničkih uslova. Neophodno je bilo da kupatilo ima dva odvojena bazena, tj. ograđena prostora, u vodi i na obali, jer je zajedničko kupanje i sunčanje muškaraca i žena bilo nezamislivo. U daščanoj ogradi koja ih je delila nije smelo da bude pukotina i rupa kroz koje bi se moglo gledati iz muškog u ženski bazen", navode autori izložbe.

Policajci su motrili na svako neuljudno ili nemoralno ponašanje. I od posetilaca i od osoblja se zahtevalo održavanje lične higijene, čist veš za kupanje, obavezno opran sapunicom, a osoblje je dodatno bilo dužno da inventar, kao što su: stolovi, stolice, klupe, ogledala, četke, uvek budu čisti i na raspolaganju.

Jedno kupanje, uključujući svlačenje i oblačenje, moglo je da traje najviše jedan čas. Zabeleženo je i više primera kršenja ovih rigoroznih propisa, kao što su: uhvaćen da zvirka, preskočila ogradu, pa je uhvatili da se ljubaka sa svojim draganom...

Autori primećuju da ta stroga pravila nisu dugo opstala, pošto se na većini kasnijih fotografija vidi da su plaže lagano postajale uniseks, virkanje i preskakanje se tolerisalo, a prljavi peškiri i polomljene klupe i ogledala, kao i neispravne tuš kabine, postale su uobičajena pojava.

Prva žena koja se kupala među muškarcima

Prva žena koja se usudila da se kupa na kupalištu sa muškarcima bila je Femka, pomoćnica u radnji modistkinje Katarine Antonović iz Knez Mihailove ulice. Ona je u crvenom kostimu, ljubaznim ophođenjem i koketnim osmehom uspela da razoruža momke na plaži.

"Da li zbog boje kostima, ili nečeg drugog, tek u licu je bio crven i gosn Vlajko Dimitrijević, proizvođač kofera, vlasnik kupališta i učitelj plivanja, od kraula do prsnog, stigao je i do tehnike spasavanja davljenika 'usta na usta', koristeći je kao način udvaranja. Ona se neko vreme nećkala, da bi do kraja leta prihvatila njegovu bračnu ponudu i postala gospođa Dimitrijević", naveli su autori izložbe.

Radnici na divljim plažama

Fotografija koja je na otvaranju izložbe privukla veliku pažnju posetilaca je ona na kojoj poziraju goli mladići, prikrivajući lišćem svoje intimne delove.

To je naslovna fotografija, koja dočarava divlje plaže smeštene na desnoj obali Save, zatim dole niz Dunav i u vrbacima Ade Ciganlije.

"Dolazeći kasno popodne, nakon napornog rada, grupice sezonskih radnika kupale su se u brzacima, istovremeno koristeći priliku i da operu veš", navode autori izložbe.

Prostor slobode i radosti

Otvarajući izložbu, jedan od autorki Branka Đorđević Nakaniši istakla je da su, za razliku od fotografija sa prethodne izložbe "Stazama predaka" na kojoj su bile fotografije baka, deka i prabaka članova grupe "Bio jednom jedan Beorgad" u najlepšem i paradnom izdanju, ovaj put prikazani naši preci kako se druže razodeveni.

"Ovde vidimo da su se naši preci provodili, uživali i družili u kupaćim kostitimima po poslednjoj modi na plažama ispod ovih bedema", rekla je Branka Đorđević Nakaniši ističući da je bilo više od 40 plaža, kako državnih i privatnih, tako i divljih plaža.

Mr Bojana Popović, istoričarka umetnosti, istakla je da sa fotografija Beograda na rekama zrači radost i osećaj slobode koji je usledio u međuratnom periodu. 

"Naši preci su se, nakon veoma striktnih životnih pravila koja je nametnuo 19. i početak 20. veka, odnosa među polovima, modnog bontona, raznih tabua, sada slobodno među sobom družili razodeveni, da bi stekli zdravlje da bi se sunčali, dobili mišiće, što se u tom periodu isticalo kao prednost kupanja na rekama. I vidimo da su oni uživali u tekovinama tog svog modernog doba", rekla je Bojana Popović.

Autori izložbe su moderatori Fejsbuk grupe "Bio jednom jedan Beograd" Jelena Janić Ljubisavljević, Branka Đorđević Nakaniši, Sofija Mrišuk, Dragoljub Gajić, Zoran Živković i Željko Vuk.

Tu nisu važila pravila bontona i etikecije. Reka je bila oaza u kojoj su jedan pored drugog mogli da se nađu i profesori Beogradskog univerziteta i za­natlije, protine kćeri i manguparija sa Dorćola, Savamale, Čukarice…, vojni atašei i bedinerke. Bez odeće zaklju­čane u nekoj od kaseta kupališta, u čamcu ili na starom panju vrbaka, u kupa­ćim kostimima bi nestajalo klasne razlike i bilo kakvog ušto­glje­nog građanskog morala

(iz knjige "Dorćol – od nastanka do nestanka“ Željka Vuka)