„Стазама предака”: Предратни шетачи вратили се на Калемегдан

Калемегданске Велике степенице су деценијама место на којем како туристи, тако и Београђани застану да се фотографишу. Тако је нарочито откако је шанац који се налазио на месту које је сада познато по Гробници народних хероја постао шеталиште за грађанство. Сада на тој локацији, захваљујући фотографијама из приватних колекција, можемо видети како су изгледали шетачи у предратном периоду, али и више од тога.

Овог пролеће посетиоци Калемегдана могу да застану крај паноа који су постављени у подножју Великих степеница и на простору ка Јапанској чесми уживају у фотографијама које дочаравају предратни Београд, његове становнике и путнике који су, како кажу аутори, били случајни или намерни гости наше престонице.

„На изложеним фотографијама ћете видети како jе простор који је дуго био окован војним објектима, стрњиком, разрушеним зидинама, блатом и луталицама, неприступачан обичном свету, временом, спорим корацима, добијао контуре и садржаје који су мењали његово лице. То лице постаје, мало по мало, нешто што становници овога града почињу да примећују и желе, а емоције између Београђана и простора постају узајамне”, наводе аутори изложбе, администратори Фејсбук групе Био једном један Београд.

Изложбу чини 36 визуала, а реализована је у сарадњи са Београдском тврђавом. И док се на њој могу видети предратни зоолошки врт, али и купалиште код Куле Небојше, највише фотографија је управо на простору на и око Великих степеница.

Једна од ауторки изложбе Јелена Јанић Љубисављевић каже да су желели да оживе шетаче који више нису међу нама, али отварању изложбе присуствовали су и неки који су још ту.

На фотографијама се, каже, може препознати данашњи Калемегдан, али ту су и садржаји којих више нема попут клизалишта, али и споменика кнегињи Зорки, па и тзв. моста уздисаја чија је локација утврђена захваљујући фотографијама.

Посетиоци могу видети и фотографију старе Капеле Свете Петке са извором, која је постојала до Великог рата.

„Нисмо раније виђали фотографију старе капелице, али се ова фотографила појавила у колекцији Бранке Ђорђевић-Наканиши и Драгољуба Гајића. Отпозади се види и како је изгледао тај кров. Њен изглед се делимично видео на цртежима, али на овој фотографији имамо прилику да видимо бар делимично како је изгледала до 1915. и њеног рушења”, рекла је Јелена Јанић Љубисављевић.

Изложба је отворена до даљег, а посетиоци на фотографијама можда могу пронаћи и неког од својих предака.