Majska izložba grafike - 170 autora i 320 radova

Pripreme jedne od najstarijih i najrelevantnijih godišnjih izložbi u našoj sredini, koja se održava kontinuirano od 1952. godine, koja jeste programski stub beogradskog Grafičkog kolektiva, započete su redovnim konkursom raspisanim februara ove godine, po standardima iz proteklih decenija. 

To podrazumava slanje radova na konkurs, selekciju i, konačno, dodelu nagrade Veliki pečat. Ove godine, procedura se izmenjena.

"U vanrednim okolnostima izolacije i kovida 19 odlučili smo da ovogodišnja Majska izložba održi kontinuitet realizacijom u elektronskom izdanju. Odustali smo od selekcije i nagrade Veliki pečat, a otvoren poziv je privukao umetnike različitih poetskih diskursa, od klasičnih medijskih formi, do digitalnih printova i animacija. Među 170 izlagača i 320 radova, učešće 42 umetnika iz inostranstva ukazuje na velike autorske mogućnosti i sve fleksibilnije poimanje umetničke grafike i njenih nekadašnjih standardnih rešenja. Smatramo da je ovo jedna veoma uspela umetnička prezentacija koja neposredno svedoči o savremenoj vizuelnoj sceni i njenom segmentu koji se odnosi na grafičku produkciju", rekla je Ljiljana Ćinkul, umetnička direktorka Grafičkog kolektiva i kustoskinja.

Grafički kolektiv, koji je gotovo sedam decenija boravio na adresi Obilićev venac 27, krajem jula 2018. godine, zbog restitucije, morao je da napusti svoj galerijski prostor. Od tada traje nomadski život Grafičkog kolektiva, a njegove programske aktivnosti odvijaju se po gradskim galerijskim prostorima. Maja 2018. priređena je poslednja tradicionalna Majska izložba grafike sa 116 izlagača u prostoru na Obilićevom vencu.

Sledeće, 2019. godine, Majska izložba gostovala je u Galeriji ULUS u Knez Mihailovoj ulici, da bi se ove godine, sticajem niza okolnosti, izmestila u virtuelni prostor. 

"Prateći genezu ove izložbe, njeno umetničko utemeljenje i vremenski kontinuitet, istoričar zaključuje da je ona u prvim decenijama imala lidersku ulogu, da je neposredno uticala na kvalitet medija i us/postavljanje profesionalnih standarda po kojima se vrednuje umetničko delo -grafički otisak. Nesporno, ovaj (lokalni) vrednosni sistem bio je kompatibilan sa važećim internacionalnim kriterijumima primenjenim na ovu disciplinu". 

"Tokom sedam decenija, od 1952. do danas, ovaj ustaljeni godišnji pregled grafičke produkcije je mesto najave i prohodnosti ideja za generacije umetnika koji stasavaju i svoje prve radove promovišu upravo na majskim izložbama grafike. Izabranim delima pozicioniraju se i najavljuju nove stvaralačke refleksije, promovišu se pojedinci jakih kreativnih impulsa, a moguće je i hronološki pratiti liniju pojedinih stvaralačkih opusa. U isto vreme, izložba je i svedočanstvo o kontinuitetu beogradske grafičke škole u kojoj se različite autorske pozicije dodiruju, nadovezuju, preklapaju, a veoma retko konfrontiraju i/ili provociraju ustaljene sheme i shvatanja. Kako bilo da bilo, Majska izložba je sazrevala prateći liniju stvaralaštva generacija, ona je opstala i sačuvala svoju vitalnost zahvaljujući jasnom konceptu ali i čvrstim profesionalnim ubeđenjima, upornošću i tvrdoglavosti utemeljivača koji su ostavili u amanet ovu instituciju novim generacijama", dodala je Ćinkul.

Grafika u 21. veku 

Grafički kolektiv, koji je u leto 2018. godine ostao bez izlagačkog prostora, nedavno je na korišćenje dobio prostor u ulici Dragoslava Jovanovića. Naravno, svi zahvati koji se tiču njegove adaptacije i preinačenja u galerijski prostor, zaustavljeni su aktuelnom pandemijom. No, verujemo da će naredno 69-to izdanje Majske izložbe moći da se pogleda na toj adresi. U međuvremenu, virtuelna Majska izložba grafike postavljena je na www.grafickikolektiv.org.

Među 320 radova 72 izlagača, zastupljena su grafička ostvarenja: Lori Krismastri (SAD), Ane Marie Delale (Hrvatska), Evgenie Demnievske (Makedonja), Kristofera Novickog (SAD), Ahmeda Modhira (Iran), Kanamija Morita (Japan) , Filipa Džolića (BiH), Soe Kin (Južna Koreja), Mikaela Kilmana (Švedska), Kjanzija Zenga (Kina), Elizabete Matje (Kanada), kao i naših autora: Đorđa Odanovića, Dragana Najdanovića, Katarine Alempijević, Nade Denić, Branislava Fotića, Gordane Kaljalović, Branimira Karanović, Jelene Trajković Popivode, Vladimira Veljaševića, Biljane Vuković, Siniše Žikića, Lidije Antanasijević, Miloša Ilića/Grupa Amejzing, Jelene Krstić, Aleksandra Mladenovića, i drugih. 

"Dve decenije 21. veka obeleženene su živim umetničkim procesima na veoma izmenjenoj umetničkoj sceni, a u tom kontekstu medijske granice se rastvaraju. Primena novih medija i tehnologija i tržišne ekonomije bitno je uticala na promenu statusa grafike i njenu problematiku u izmenjenoj situaciji na terenu vizuelnih umetnosti. Zato pitanje - Šta je grafika danas, u 21. veku? Sa dominacijom novih medija i promenjenim estetičkim diskursom, postaje imperativ vremena. O tim promenama svedoče i velike međunarodne prezentacije grafike, od Poljske do Kine i Japana, kao i aktuelna Majska izložba grafike", zaključuje Ljiljana Ćinkul.