Kunstforum se zatvara, Marina Abramović se seli u Albertinu

Galerija je postala neodrživa kad se iz nje povukao glavni sponzor, milanski holding UniCredit. Austrijom ne vladaju parlament i vlada, već banke, komentarišu nacionalni mediji. Kunstforum je za ovu godinu imao planirane dve velike izložbe. Onu prvu, u kojoj su pokazani radovi holandskog fotografa Antona Korbijna, Galerija je uspela da pokaže na starom mestu, bečkom Trgu Frajung.

Druga je trebalo da bude velika izložba Marine Abramović, najavljena s pompom i entuzijazmom pre dve godine. Sada je sve drugačije. Umesto drugog oktobra u Kunstforumu, biće otvorena osam dana kasnije, 10. oktobra. u Albertini Modern, Albertininom depandansu za savremenu umetnost.

Direktorka Kunstforuma Ingrid Bruger se do poslednjeg trenutka borila da barem program za ovu godinu bude ispoštovan, ali nije pomoglo. UniCredit i njegovo lokalno čedo Bank Austria su ostali neumoljivi i prekinuli sponzorski odnos usred tekućih programa. Čak je i održavanje Korbijnove izložbe na starom mestu bilo malo čudo.

Trenutno u Kunstforumu teče bonus-izložba „Čovek Berlin“ (Mensch Berlin). Pokazuje se reprezentativni deo iz kolekcije nemačke Folksbanke, koja od sredine osamdesetih skuplja umetnost na temu podeljenog Berlina, Berlinskog zida i sporog srastanja dve Nemačke.

Pun ekspresije, dinamike i kolora, „Čovek Berlin“ je neplanirana poklon-izložba gradu i turistima. To je dostojan oproštaj sa lokacijom, ali ima i drugu, javnu funkciju, da pokaže kako u Evropi još ima banaka koje skupljaju umetnost, ne zatvaraju je.

Marina Abramović, svakako u Beču

Što se Abramovićeve tiče, tu se postavlja pitanje da li promena lokacije, iz Kunstforuma u Albertinu, umanjuje njen status unutar internacionalne umetničke scene? Odgovor je, ni najmanje. Albertina Modern je deo istorijski ekskluzivnog prostora na bečkom Karlovom trgu. Prvi sused je Muzikferajn, poznat, između ostalog, kao mesto održavanja bečkih novogodišnjih koncerata koji se prenose u celom svetu.

Uz to, Marina je velika zvezda u Austriji, delom i zato jer je njen internacionalni uspon ovde počeo, pa je Beč posmatra kao svoju umetnicu.

Rukovodstvo banke nije povuklo crtu ispred imena Marine Abramović zato što nešto ima protiv nje, ili protiv performansa. Istina je druga – svejedno im je gde su povukli crtu.

Bečki mediji: „Sahrana na rate uz asistenciju italijanskih grobara“

Tragedija leži na drugoj strani, u sudbini Kunstforuma i načinu njegovog gašenja. RTS je prošlog decembra već izveštavao o toj priči koja ima sve karakteristike modernog finansijskog trilera. Povlačenje iz sponzorstva je svakako legitiman čin, osim što u konkretnom slučaju baca pogled bez mekocrtača na metode kojima finansijske korporacije kreiraju umetničku scenu onako kako im odgovara.

Da se upotrebi pojam iz modernog sprskog političkog rečnika, narušena je autonomija umetnosti.

Galerija Kunstforum je otvorena 1985. kao prostor jedinstvenog tipa finansiranja. Od grada i države nije dobijala ni centa. Izdržavala se manjim delom vlastitom zaradom, većim službenim sponzorstvom lokalne austrijske banke.

Banka se nije mešala u umetničke odluke. Njena zarada je ležala u sferi propagande, u tome da je spominjana u imenu galerije, punog naziva Kunstorum Bank Austria. Reklo bi se, gde je tu autonomnost, ali to je danas, a ni kroz istoriju nije ni bilo drugačije, najviša forma samostalnosti za umetničke institucije od ugleda i statusa – da ih neko dotira dok umetnost vode korak dalje. Sve one koštaju više nego što zarade, takva je sudbina umetnosti kao društvene grane.

Lokalna banka je menjala imena i vlasnike, sve dok kao Bank Austria nije prodata milanskom holdingu UniCredit 2008.

Italijanska uprava je odmah želela da prekine sponzorski odnos, ali nije znala kako. Za početak je rasparčana struktura vlasništva, te zgrada u kojoj je smeštena galerija prodata drugom međunarodnom holdingu.

Taj drugi holding, „Signa“, bankrotirao je 2023. i sa sobom povukao dubioze od osam milijardi evra. Vlasnik „Signe“ je Rene Benko, koji se od januara ove godine nalazi u pritvoru. Pre nekoliko dana je austrijsko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv njega.

Galerija se našla u zavisnosti od sponzora koji je neće, i stanodavca koji je u zatvoru.

Država i umetnost

Sudbina galerije je bila zapečaćena prošle zime. Postojala je nada da bi država u formi grada Beča uskočila u prazninu i spasila Kunstforum. Javila su se istanknuta imena, potpisivale su se peticije, apelovalo se na svest i savest društva.

Galerija je računala i na prošle zasluge. Na 170 velikih izložbi od 1985, na osam miliona posetilaca koji su do tada prošli njenim prostorijama. Na sve one komplementarne programe koji su falili u ponudi državnih muzeja, kod Umetničko-istorijskog, Albertine ili Belvedera, da se spomene samo ta globalno velika trojka.

Sponzor nije pronađen. Država i grad su čitavu priču stavili na dušu Italijanima i milanskom rukovodstvu Holdinga, ali sami nisu preuzeli obaveze. Afera se u austrijskim medijima tretira kao drugi Solferino, bitka u kojoj je poražena Habusburška imperija i otvoren put za stvaranje Italije.

Neko vreme se bečka kulturna scena ljutila na hrvatskog bankara Ivana Vlahu, koji je pre četrnaest meseci postavljen za šefa Bank Austria za samu Austriju. Vlaho je potpisnik pisma iz decembra kojim je obavestio Kunstforum da se banka povlači iz finansiranja.

U međuvremenu svi austrijski mediji aboliraju Vlaha kao pukog izvršioca. „Nema sumnje da je odluka pala u milanskom sedištu UniCredit-a komentarišu Standard, Die Presse i Profil.

U sporu koji dodiruje odnose Austrije i Italije, najbolje je dovesti hrvatskog bankara da potpisuje deložaciju omiljene bečke galerije.

Kraj Kunstforuma?

Galerija bi mogla da nastavi sa radom, ali na drugoj lokaciji.

Seli se u blizinu Šlajfmilgase, ulice poznate po živopisnoj kolonija malih ekskluzivnih privatnih galerija. To nije loše, ali za ono što je Kunstforum bio, to je potpuno drugi tip relevantnosti. To je drugi tip vidljivosti.

Marina tu ne bi došla.