O musafirima – putnicima i gostima

Arapska reč „musafir“ proširila se nadaleko i naširoko – bilo da je reč o rumunskom, turskom, kazahstanskom, malezijskom (malajskom) ili ujgurskom jeziku, a prisutna je i na farsiju, urduu, hindiju i svahiliju. U blago izmenjenim varijantama poznata je u istočnoj Africi, na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Evropi. I u Bosni postoji reč „muzafir“, a koristi se i kao ime. U svim tim kulturama, „musafir“ je obično zadržao svoje prvobitno značenje – „putnik“.

Na turskom i rumunskom jeziku ova reč se prevodi i kao „gost“. Susret ova dva pojma – putnika i dobrodošlog gosta – inspirisao je organizatore iz Kuće svetskih kultura (HKW) u Berlinu da pokrenu izložbu u Nemačkoj i istoimeni istraživački projekat. To su učinili, između ostalog, i u kontekstu aktuelnih političkih debata o migraciji i integraciji u Evropi.

Izložba postavlja nekoliko pitanja: Kako su kroz istoriju svetski putnici dočekivani od strane ljudi koje su sretali? Šta možemo naučiti iz različitih tradicija gostoprimstva? I kako ove tradicije mogu nadahnuti moderni, pluralistički svet u kojem se putnici i migranti osećaju dobrodošlo?

Iako su ova pitanja bezvremenska, ona su i „krajnje hitna“, naglasio je Bonaventure Soh Bejeng Ndikung: „U vremenu kada putovanje nije lako, kada svedočimo izgradnji zidova, utvrda i masovnim deportacijama, moramo se vratiti osnovnim principima“.

Lourenso da Silva Mendonsa: Pionir ljudskih prava

Istraživački projekat koji prati izložbu fokusira se na istorijske ličnosti čija su životna dela – i ponekad nedobrovoljne seobe, migracije i prisilna napuštanja rodnog praga – ostala nezabeležena u zapadnim istorijskim knjigama.

Jedan od njih je Lourenso da Silva Mendonsa. Ovaj princ iz kraljevstva Ndongo (današnja Angola) donedavno je bio gotovo nepoznat, iako je pokrenuo značajnu kampanju protiv ropstva. Kao politički ratni zarobljenik, 1671. zajedno sa svojom porodicom prognan je u Brazil, jer se suprotstavio porezu na roblje koji je nametnula Portugalija. Kasnije je prebačen u Portugaliju, da bi na kraju završio u Italiji. Tamo je direktno apelovao na papu Inoćentija XI, tražeći da osudi transatlantsku trgovinu afričkim robovima. Njegova misija bila je uspešna – 1686. papa je ispunio njegov zahtev i osudio ropstvo.

Mendonsin apel za prava „Jevreja, pagana i hrišćana u svim zemljama sveta“ učinio ga je vizionarom ljudskih prava – ideje koja će među evropskim intelektualcima postati centralna tek vek kasnije, u doba prosvetiteljstva.

Suočavanje s kolonijalnom prošlošću

Otpor crnih zajednica ogleda se i u drugim pričama izložbe. One ukazuju na to kako je moderni kapitalizam u velikoj meri izgrađen na porobljavanju afričkog stanovništva u Severnoj i Latinskoj Americi, rekao je kustos Kosmin Kostinas za Dojče vele.

Kolonijalizam je takođe jedna od ključnih tema izložbe. Serija radova Seamstress' Raffles singapurskog umetnika Džimija Onga kritički se bavi nasleđem britanskog kolonijaliste Stamforda Raflesa. Iako mu se i danas odaje počast kroz nazive ulica i institucija u Singapuru, mnogi ga smatraju pljačkašem i osvajačem.

Džimi Ong u svojim radovima rekonstruiše delove slavne statue Raflesa. Njegove skulpture su raskomadane, bez glava, isečene, ušivene, obojene i obešene na užad – što aludira na nasilnu ulogu kolonizatora u istoriji.

Centralni deo izložbe je instalacija malezijske umetnice Ane Samat pod nazivom Wide Awake and Unafraid („Budan i neustrašiv").

U svom radu kombinuje nekonvencionalne materijale s tradicionalnim malezijskim tkanjem. „To je ogromna antropomorfna figura koja traži pažnju. Ali osnovni elementi su veoma jednostavni, skromni, svakodnevni predmeti – baštenske grablje, štapovi i pređa", objašnjava Samat.

Za nju ovaj kontrast između ekstravagancije i jednostavnosti, tradicije i modernog odražava kulturnu dualnost Malezije.

Kustos Kozmin Kostinas ističe da su mnogi predmeti korišćeni u instalaciji rezultat masovne proizvodnje, koji pojedinačno nemaju ni čaroliju ni lepotu. Njihova transformacija u umetnička dela pokazuje moć umetnice, ali i „lažnu magiju" kapitalizma, koji od plastike stvara objekte želje.

Raznolikost pojma „musafir"

Izložba, koja prikazuje radove oko 40 umetnika, istražuje i različite kulturne fenomene. Na primer, uticaj K-popa na globalnu pop-kulturu ili kako je brazilska lambada osvojila svetske muzičke top-liste devedesetih.

Fotografska serija nagrađivanog pisca Ošena Vuonga prikazuje kako su vijetnamske izbeglice u Sjedinjenim Državama izgradile sopstvene zajednice, pri čemu su stvorile čitavu industriju salona za manikir i pedikir.

Izložba pod nazivom Musafiri: O putnicima i gostima stavlja u fokus ljude koji su ostali na tamnoj strani globalizacije – nevidljivi i izgubljeni. One koji su anonimno gradili infrastrukturu i logistiku modernog sveta, piše kustos u svom uvodnom eseju.

Istovremeno, izložba podseća i na one koji odbijaju putovanja i migraciju „kao oblik otpora". „Na ljude koji ostaju i koji ne žele da se pomire s tim da budu proterani, raseljeni ili etnički očišćeni", kaže Kostinas.