О мусафирима – путницима и гостима

Арапска реч „мусафир“ проширила се надалеко и нашироко – било да је реч о румунском, турском, казахстанском, малезијском (малајском) или ујгурском језику, а присутна је и на фарсију, урдуу, хиндију и свахилију. У благо измењеним варијантама позната је у источној Африци, на Блиском истоку и у југоисточној Европи. И у Босни постоји реч „музафир“, а користи се и као име. У свим тим културама, „мусафир“ је обично задржао своје првобитно значење – „путник“.

На турском и румунском језику ова реч се преводи и као „гост“. Сусрет ова два појма – путника и добродошлог госта – инспирисао је организаторе из Куће светских култура (HKW) у Берлину да покрену изложбу у Немачкој и истоимени истраживачки пројекат. То су учинили, између осталог, и у контексту актуелних политичких дебата о миграцији и интеграцији у Европи.

Изложба поставља неколико питања: Како су кроз историју светски путници дочекивани од стране људи које су сретали? Шта можемо научити из различитих традиција гостопримства? И како ове традиције могу надахнути модерни, плуралистички свет у којем се путници и мигранти осећају добродошло?

Иако су ова питања безвременска, она су и „крајње хитна“, нагласио је Бонавентуре Сох Бејенг Ндикунг: „У времену када путовање није лако, када сведочимо изградњи зидова, утврда и масовним депортацијама, морамо се вратити основним принципима“.

Лоуренсо да Силва Мендонса: Пионир људских права

Истраживачки пројекат који прати изложбу фокусира се на историјске личности чија су животна дела – и понекад недобровољне сеобе, миграције и присилна напуштања родног прага – остала незабележена у западним историјским књигама.

Један од њих је Лоуренсо да Силва Мендонса. Овај принц из краљевства Ндонго (данашња Ангола) донедавно је био готово непознат, иако је покренуо значајну кампању против ропства. Као политички ратни заробљеник, 1671. заједно са својом породицом прогнан је у Бразил, јер се супротставио порезу на робље који је наметнула Португалија. Касније је пребачен у Португалију, да би на крају завршио у Италији. Тамо је директно апеловао на папу Иноћентија XI, тражећи да осуди трансатлантску трговину афричким робовима. Његова мисија била је успешна – 1686. папа је испунио његов захтев и осудио ропство.

Мендонсин апел за права „Јевреја, пагана и хришћана у свим земљама света“ учинио га је визионаром људских права – идеје која ће међу европским интелектуалцима постати централна тек век касније, у доба просветитељства.

Суочавање с колонијалном прошлошћу

Отпор црних заједница огледа се и у другим причама изложбе. Оне указују на то како је модерни капитализам у великој мери изграђен на поробљавању афричког становништва у Северној и Латинској Америци, рекао је кустос Космин Костинас за Дојче веле.

Колонијализам је такође једна од кључних тема изложбе. Серија радова Seamstress' Raffles сингапурског уметника Џимија Онга критички се бави наслеђем британског колонијалисте Стамфорда Рафлеса. Иако му се и данас одаје почаст кроз називе улица и институција у Сингапуру, многи га сматрају пљачкашем и освајачем.

Џими Онг у својим радовима реконструише делове славне статуе Рафлеса. Његове скулптуре су раскомадане, без глава, исечене, ушивене, обојене и обешене на ужад – што алудира на насилну улогу колонизатора у историји.

Централни део изложбе је инсталација малезијске уметнице Ане Самат под називом Wide Awake and Unafraid („Будан и неустрашив").

У свом раду комбинује неконвенционалне материјале с традиционалним малезијским ткањем. „То је огромна антропоморфна фигура која тражи пажњу. Али основни елементи су веома једноставни, скромни, свакодневни предмети – баштенске грабље, штапови и пређа", објашњава Самат.

За њу овај контраст између екстраваганције и једноставности, традиције и модерног одражава културну дуалност Малезије.

Кустос Козмин Костинас истиче да су многи предмети коришћени у инсталацији резултат масовне производње, који појединачно немају ни чаролију ни лепоту. Њихова трансформација у уметничка дела показује моћ уметнице, али и „лажну магију" капитализма, који од пластике ствара објекте жеље.

Разноликост појма „мусафир"

Изложба, која приказује радове око 40 уметника, истражује и различите културне феномене. На пример, утицај К-попа на глобалну поп-културу или како је бразилска ламбада освојила светске музичке топ-листе деведесетих.

Фотографска серија награђиваног писца Ошена Вуонга приказује како су вијетнамске избеглице у Сједињеним Државама изградиле сопствене заједнице, при чему су створиле читаву индустрију салона за маникир и педикир.

Изложба под називом Мусафири: О путницима и гостима ставља у фокус људе који су остали на тамној страни глобализације – невидљиви и изгубљени. Оне који су анонимно градили инфраструктуру и логистику модерног света, пише кустос у свом уводном есеју.

Истовремено, изложба подсећа и на оне који одбијају путовања и миграцију „као облик отпора". „На људе који остају и који не желе да се помире с тим да буду протерани, расељени или етнички очишћени", каже Костинас.