Gubitak jezika znači gubitak istorije, kulture i identiteta naroda

I kod nas u samom srpskom jeziku polako nestaju lokalni govori, navodi Aleksandar Repedžić. Nestaje lužnički govor, pirotski govor, govor u Dimitrovgradu. Uvode se tuđice i sam jezik se menja i modifikuje u skladu sa potrebama 21. veka.

„Imamo primer u svetu kako nestaju jezici. Tu bih naveo primer apuako iz Meksika, gde imamo svega dva govornika, oni međusobno ne pričaju. Stvarno ne bih voleo da mi dođemo u takvu situaciju, i da se na taj način izgubi jezik“, dodaje Repedžić.

Takođe, vlaški jezik je jako ugrožen, a najvećim delom uzrok su razni političko-ekonomski faktori. Migracije iz ovih krajeva od šezdesetih, sedamdesetih godina ka zemljama zapadne Evrope dovele su do toga da mlađe generacije ili uče, ili ne uče jezik, ili ga uče pogrešno i jezik se menja.

„Pre nekih dvadesetak godina, kada sam krenuo da se bavim istraživanjima još kao student, može se videti kako se razlikovao vlaški jezik tada i sada. Druga stvar, u školama se danas uči vlaški jezik, ali nekada i sami nastavnici uče pogrešno jer ne postoji katedra za vlaški jezik“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Lužnički govor, na primer, ljudi u Babušnici se trude da očuvaju svoj govor, da zabeleže što više reči, a Dragoljub Zlatković u Pirotu je zabeležio i napravio pirotski rečnik.

„U 21. veku se brže živi nego ranije. Zatim, tu je prisustvo medija, interneta, televizije, sve nam je to dostupno, tako da je više faktora koji utiču na menjanje i olako prihvatanje tuđica i stranih običaja“, navodi antropolog.

Izazovi globalizacije i očuvanje tradicije

Tradicija u Srbiji se suočava sa izazovima globalizma, ali ukoliko negujemo našu tradiciju, ukoliko na pravi način prezentujemo samu tradiciju bez senzacionalizma, kroz običaje, negovanje kulture moguće je zaštiti se od tih uticaja. Same lokalne zajednice moraju biti svesne koliko je sama tradicija bitna i zašto je važno da se upisom u registar nađe na listi nematerijalno-kulturnog nasleđa, što je način da se obezbedi negovanje kulture, običaja i tradicije, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Digitalizacija je način očuvanja kulturnog nasleđa, ali njeno sprovođenje varira od institucije do institucije koje se bave digitalizacijom.

„Mnoge institucije, nažalost, nisu započele digitalizaciju, iako je to program još od 2013. godine. Digitalizacija može da doprinese očuvanju narodne tradicije. Takođe, dostupno je dosta toga i na društvenim mrežama, Jutjub kanalima, gde mogu da se vide običaji, da se ljudi upoznaju sa samom tradicijom“, naglašava Aleksandar Repedžić.