„Kad mrtvi uče žive“ – izložbom u Muzeju nauke i tehnike obeležava se vek nastave sudske medicine
Izložbom „Mortui vivos docent – Kad mrtvi uče žive: Milovan Milovanović i njegovo doba“, u Muzeju nauke i tehnike obeležava se stogodišnjica izučavanja sudske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Izložba je nazvana po latinskoj izreci ispisanoj na zidu obdukcione sale Zavoda za sudsku medicinu, koja je studentima trebalo da ukaže na činjenicu da se struktura tela i organa ne može naučiti pomoću slika i shema, već da treba učiti na ljudskom telu, disekcijom. Autori izložbe su dr Jelena Jovanović Simić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike, i dr Slobodan Nikolić, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Većinu eksponata na izložbi čine predmeti iz Forenzičke zbirke Instituta za sudsku medicinu, osnovane 1898. godine, koji su do sada vrlo retko izlagani, ponešto je dodato iz zbirki Muzeja nauke i tehnike, a istorijske fotografije i razglednice ustupili su muzeji iz Smedereva, Negotina, Zaječara i Muzej grada Beograda.
Izložba je posvećena Milovanu Milovanoviću, osnivaču Katedre za sudsku medicinu i Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesoru impresivne, a istovremeno tragične biografije.
„Interesantno je da je on, kao i većina njegovih vršnjaka lekara rođenih u 19. veku, studirao u inostranstvu, konkretno u Beču, gde se i usavršavao, a 1923. godine je postavljen za profesora na fakultetu. Profesor Milovanović posebno se bavio suicidologijom. Svoj život je posvetio utvrđivanju smrti kao forenzičar, sudski patolog, pritom je i sam izvršio samoubistvo, a uzrok njegove smrti nikad nije tačno utvrđen“, navodi dr Jelena Jovanović Simić.
Doba profesora Milovana Milovanovića nije se završilo njegovom smrću 1948. godine. Prof. Julijana Bogićević, njegova najbliža saradnica, koja je uz prof. Milovanovića učila sudsku medicinu, prva žena profesor Medicinskog fakulteta, prva žena redovni profesor i dekan Univerziteta u Beogradu, nastavila je tradiciju svega onoga što je on uspostavio sve do penzionisanja 1972. godine. Delo profesora Milovanovića nastavilo je da živi kroz prvi udžbenik iz sudske medicine čiji je autor, objavljenog prvi put 1935. godine, a koji je imao više izdanja i iz koga se učilo sve do 2017. godine.
„Profesor Milovanović je uspostavio čitav način rada. Još 1922. godine objavio je knjigu ‘Obdukciona tehnika’. Ne možemo reći da je naša sudska medicina drugačija u odnosu na evropsku i svetsku, naravno da je to sve jedna disciplina, ali on je utemeljivač određenih pravila ponašanja, pravila rada, sudske terminologije, koja se u nekim oblicima zadržala i do danas“, dodaje kustoskinja.
Sudskomedicinska delatnost ima vazda i samo jedan cilj, a to je: istraživanje i utvrđivanje Istine i Pravde, govorio je prof. Milovanović studentima medicine na pristupnom predavanju, 10. novembra 1924. godine, u amfiteatru Sudskomedicinskog zavoda.
„Milovan Milovanović ostao je na svom mestu tokom Drugog svetskog rata, čak je bio i dekan, što je posle rata ipak bilo i zamerano. U tim trenucima profesor je izjavljivao da nije hteo da izađe iz svog Zavoda tokom celog rata jer je moglo da se desi da ga bomba uništi, a da njemu život nije potreban ako mu Zavod propadne. I tako su išli zajedno i obojica ostali živi“, ističe dr Jelena Jovanović Simić, autorka izložbe.
S obzirom na to da pojedini eksponati mogu biti uznemirujući, preporuka organizatora je da posetioci izložbe budu stariji od 15 godina.
Коментари