Мушкарци кажу да подједнако учествују у кућним пословима, али жене не мисле тако

Када се поведе разговор о кућним пословима, многе занима да ли заиста жене раде више код куће од мушкараца, као и да ли се нешто током времена променило у том погледу.

Недавно спроведена анкета у Сједињеним Државама, како пише Вашингтон пост, показала је да 60 одсто жена које живе са партнером каже да обављају све или већину послова. Али 73 одсто мушкараца у сличном положају каже да раде више – или да подједнако деле кућне послове.

Kоме онда веровати

Амерички Биро за статистику рада сваке године спроводи анкету о коришћењу времена и тражи од хиљаде Американаца да детаљно наведу шта су радили у сваком минуту случајно одабраног дана.

Подаци показују да су 2023. године одрасле жене проводиле скоро дупло више времена од својих мушких парњака на кућним пословима. Кувале су, чистиле и обављале послове у дворишту у просеку 1,9 сати дневно, у поређењу са једним сатом за мушкарце.

Наравно, много зависи од тога о ком послу се говори. Мушкарци су трошили двоструко више времена од жена на рад у дворишту и на све активности које бисмо могли сврстати у „уради сам“: поправку апарата, намештаја и аутомобила, и уређења дома. Можда је то разлог зашто је, када су анкетари ЈуГова експлицитно питали да ли раде свој део кућних обавеза, 81 одсто мушкараца који живе са партнеркама одговорило са чврстим уверењем да јесу.

Међутим, жене и даље доминирају, јер се обично баве најзахтевнијим пословима. Али неке промене се ипак примећују. И није да мушкарци проводе више времена косећи травњак, већ додатно време за мушкарце долази из традиционално женских послова, а кување је донело лавовски удео у њиховој предности.

Зашто мушкарци више кувају

Када се рашчлани демографија која је показала ове промене у кухињи, свака појединачна демографска група кува више него у двехиљадитим. Али повећање није подједнако. Удео мушкараца који кувају одређеног дана порастао је двоструко више од удела жена, а мушкарци су надмашили упоредиве жене у свакој демографској групи. Предност се увећава када се посматра група млађих или образованијих мушкараца.

Истина, мајке, пензионерке и жене из одређених етничких група су и даље су неприкосновене у набавци и припреми хране. Али последњих година, чини се да су људи којима је кување било најприхватљивије – добростојећи, имућни мушкарци – то су прихватили са највећим ентузијазмом.

„Када више није радно интензивно или строго неопходно, кување може постати пријатан посао који неко изабере у слободно време“, напомиње Мишел Сабо, професорка социологије на канадском Колеџу Шеридан.

Напредак технологије (и растући животни стандард) осигурава да постаје све лакше припремити оброк. То није само струја и вода, већ је кување изгубило везу са напорним радом и постало занимљива активност у слободно време, додаје Сабо.

Сада, виши слојеви – који су се некада забављали таквим непрактичним активностима као што је лов на лисице – размећу се скупим кухињским апаратима на којима припремају само најорганскије локалне намирнице са оближње пијаце.

Исти импулс је емисје о кувању претворио у телевизијске спектакле, које неки научници упоређују са порнографијом јер задовољство није у чињењу, већ у гледању, истиче професорка.

С обзиром на тај контекст, можда није изненађујуће да активности везане за кување доминирају на листи најпријатнијих кућних послова. Међутим, проф. Сабо напомиње да је искуство кувања другачије за мушкарце, који често нису главни кувари у домаћинству или нези деце.

Многи су чак у свом дворишту направили своје феуде намењене разоноди, што потврђују и статистички подаци да мушкарци дупло чешће припремају храну на отвореном него њихове партнерке.

Анализа података показује да је већа вероватноћа да ће мајке кувати у друштву деце, док ће очеви кувати уз помоћ жене. 

Сабо истиче да се од жена очекивало да кувају и да се њихов рад у кухињи подразумевао, али да се сваки рад у кухињи који раде мушкарци сматра бонусом. То је чак била и ствар престижа.

Омражени посао – прање веша

Као контрапункт кувању, један од најмање пожељних кућних послова је прање веша. Иако подаци говоре да се све укупно веш мање пере, чак иако је то олакшано напретком у апаратима и детерџентима, тканинама отпорним на гужвање и мрље и „брзом модом“ која је толико јефтина да куповина изгледа као одржива алтернатива прању.

Мушкарци перу више веша него раније, а жене мање, али укупан тренд показује пад.

Чак и у овим мање пријатним пословима, ипак, види се да највише раде мушкарци са најсигурнијим положајем у друштву. На пример, док су жене које највише чисте кућу оне са најнижим образовањем, мушкарци који раде највише кућних послова су заправо најобразованији.

Све ово поставља питање: да ли ће се на неком будућем врхунцу друштвеног напретка задаци који се сада сматрају безнадежно заморним појавити као забава мушкараца из више класе у слободно време?