Hiperrealistična skulptura Isusa Hrista po modelu Torinskog pokrova izložena u katedrali u Španiji

Skulptura Hrista urađena po modelu Torinskog pokrova izrađena je od silikona, lateksa i ljudske kose, a akcenat je na užasnim Hristovim ranama.

Izložba, nazvana „Misteriozni čovek“, otvorena je prošle nedelje, posle 15 godina mukotrpnog istraživanja grupe umetnika, predvođenih kustosom Alvarom Blankom, prenosi Novinska agencija Svete stolice.

Blankov tim je skulpturu izradio po Torinskom pokrovu, lanenoj tkanini otkrivenoj u srednjem veku za koju neki tvrde da je pogrebni pokrov samog Isusa, dok drugi tvrde da je u pitanju falsifikat.

Model je težak oko 75 kilograma i prikazuje Isusa odmah po skidanju sa krsta, povijenih ramena, sa modricama od nošenja krsta, i ranama od bičevanja, krvave glave od krune od trnja. Bok mu je oštećen i vidljivi su tragovi eksera na rukama i nogama.

Za razliku od nekih tradicionalnih prikaza Isusa, na modelu nisu izostavljene genitalije.

„Veoma mi se dopao rad“, rekao je za Vatikan njuz biskup Hose Luis Retana iz Salamanke. „Istina je da kad stanete pred ovakvo delo koje je tačan prikaz kako je Isus patio i umro, da to ostavlja snažan utisak.“

Biskup je dodao da iako je slika Isusa „najzastupljenija u celoj istoriji“, niko se do sada nije „usudio da napravi ovako hiperrealistično telo“.

Mada Torinski pokrov pruža dovoljno tragova o Isusovim merama, strukturi lica i konačnom položaju kada je skinut sa krsta, Katolička crkva nije ni potvrdila ni opovrgla njegovu autentičnost.

Torinski pokrov i dalje predmet rasprava naučnika

Tokom proteklih decenija platno dugačko 4,4 metra i široko 1,1 metar više puta je proučavano. Prema jednoj teoriji, napravljeno je u srednjem veku i lažno predstavljeno kao pokrov u koji je umotano Hristovo telo skinuto sa krsta. Neki čak tvrde da je pokrov bio delo falsifikatora i ubice koji je priznao zločin.

Istorijski podaci o pokrovu datiraju iz 15. veka. Tako je zabeleženo da je ovo laneno platno koje se jedno vreme nalazilo u kapeli u Šamberiju, prestonici regiona Savoja, 1532. godine oštećeno u požaru. Kap otopljenog srebra sa kovčega proizvela je simetrični otisak kroz slojeve presavijenog pokrova, a monahinje su pokušale da poprave štetu pomoću zakrpa.

Emanuel Filiber, vojvoda od Savoje, 1578. godine naredio je da se pokrov iz Šamberija prenese u Torino, gde se i danas nalazi.

Trenutni stav Crkve, koji je izneo papa Franja 2013. godine, je da je plaštanica „ikona“ koja „nas poziva da duhovno doživimo Isusa iz Nazareta“.

Ni naučna istraživanja tokom godina nisu uspela da daju jasne odgovore. Jedan tim istraživača je 2017. zaključio da je tkanina umrljana krvlju nekoga ko je „pretrpeo nasilnu smrt“, da bi druga grupa naučnika godinu dana kasnije bacila sumnju na njihov zaključak.

Naučni konsenzus od kasnih osamdesetih bio je da je pokrov star oko 700 godina, ali istraživanja objavljena skorijeg datuma ponovo ga datiraju u vreme Hristove smrti.