Bubašvabe, moljci, gnezda, lepak i japanski papir – restauracija knjiga kao veliki izazov

Najstarija knjiga je Beogradski parimenik, koja datira iz prve četvrtine 13. veka. Njena restauracija i konzervacija su nedavno urađene, te je sada dostupna i u fototipskom izdanju. U depoima Narodne biblioteke čuvaju se i stare fotografije, razne mape, posteri uglavnom na papiru i pergamentu.

Miroslavljevo jevanđelje, Oproštajno pismo Branka Ćopića, Nobelova nagrada Ive Andrića, arhivska građa iz ličnog fonda Nikole Tesle, arhivska građa čika Jove Zmaja, crteži Petra Lubarde, zbirka manastira Dečani – imaju jednu zajedničku stvar.

Svi ovi predmeti prošli su kroz laboratoriju za konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije. Tim od sedam ljudi – biologa, tehničara, umetnika vredno radi na očuvanju našeg kulturnog dobra. Konzervacija pisanih spomenika kulture podrazumeva čitav niz fizičko-hemijskih postupaka.

Kako se peru knjige

Verovali ili ne, ali knjige i rukopisi se mogu prati. Naravno, potrebno je pre toga proveriti da li se mastilo razliva, pojašnjava konzervator Katarina Šućur.

„Vrlo često nam u laboratoriju dolazi biološki kontaminirana građa. Tako da najčešće ceo postupak konzervacije počinjemo sterilizacijom. To radimo kroz proces anoksije, što znači da pravimo kese u koje se spakuje knjiga ili rukopis i ubaci čist azot. Građa tu bude 21 dan i posle toga bi sve što koristi kiseonik trebalo da ugine. Potom sledi mehaničko čišćenje, skidamo prašinu i ostale nečistoće, to radimo gumicama, šmirglicama i slično. Posle toga dolazi na red pranje. I rukopisi i štampane knjige mogu se prati. Naravno, pre toga uvek se uradi test da li se mastilo rastvara u vodi“, napominje konzervatorka.

Ako je mastilo stabilno, rukopisi se peru u čistoj vodi u koju se doda malo natrijum-karbonata, za uklanjanje masnih fleka.

„Kada sve ovo uradimo dolazi na red restauracija, koja se radi uz pomoć japanske hartije i time mi vraćamo u prvobitni format knjigu ili rukopis. Svi delovi koji nedostaju se uz pomoć japanske hartije popune. Na kraju se radi presovanje i povezivanje“, navodi sagovornica Jutarnjeg programa Radio Beograda 1 Katarina Šućur.

Važnost temperature i vlažnosti vazduha 

Stare i retke knjige traže posebnu pažnju. Na njihovo brže propadanje utiču svetlost, toplota, relativna vlažnost vazduha i prašina. Papir koji je tretiran na 100 stepeni tokom tri dana isti je kao papir koji je stajao 28 godina na sobnoj temperaturi.

Kada je reč o vlažnosti vazduha, ona ne bi trebalo da bude ispod 35 procenata, kaže konzervator Slavica Janaćković.

„Preporuke konzervatora, kada su u pitanju ambijentalni uslovi, su da se temperatura kreće između 18 i 22 stepena, a kada je reč o vlažnosti vazduha da to bude između 45 i 50 procenata. U slučajevima kada se naruši ravnoteža, knjige postaju vrlo pogodno tle za razvoj mikroorganizama. Oni hartiju koriste kao hranu, a potom po knjigama ostavljaju svoje izlučevine. To ćete najlakše prepoznati po braon i ljubičastim flekama na ivicama starih knjiga. Stare knjige uništavaju i insekti i glodari. Glodari ih koriste da naprave gnezdo, dok ih insekti koriste za hranu. Od insekata, knjige najviše uništavaju, knjiška vaš, srebrni moljac, termiti, knjiški crv i bubašvabe“, upozorava konzervatorka Janaćković.

Univerzalni „japanski papir“

Materijal za konzervaciju i restauraciju knjiga menja se kako tehnologije napreduju. Ipak neke stvari ostaju iste, kao što je japanski papir, navodi Katarina Šućur.

„Zove se japanski jer je prvi put napravljen u Japanu. Ima vrlo dobra mehanička svojstva. Kupujemo ga u tabacima koji su najčešće od bele do krem boje. Ako je potrebno da restauriramo nešto što je druge boje, mi onda sami toniramo u laboratoriji. Pri restauraciji knjiga korisimo i lepak koji sami pravimo od vode i brašna uz malo dodatog želatina koji ima baktericidno dejstvo. Taj lepak je rastvorljiv u vodi, i ako neko za 20, 30 godina poželi da uradi novu restauraciju, vrlo lako sve može da se rastavi i ponovo spoji“, naglašava konzervatorka.

Interdisciplinarni tim konzervatora

Posao konzervatora traži srpljenje i široko znanje, zato se ovim poslom sve više bave čitavi timovi različitih struka, izjavila je za Jutarnji program Radio Beograda 1 Slavica Janaćković.

„Naš tim ima sedam članova, biologe, tehničare, umetnike. Kada god dobijemo nešto novo, mi kao tim, zajedno pogledamo šta treba da se uradi, i zajedno odlučimo koje tehnike ćemo primeniti. Uvek se prvo uradi proba na ivici hartije, ako treba da se skine neka fleka. Nikada se proizvoljno ne koriste ni hemikalije niti različite tehnike. I svaki novi predmet je novi izazov i sve počinje ispočetka“.

Za restauriranje i konzerviranje jedne štampane knjige od 200 strana potrebno je dva do tri meseca. Na ovaj način stare i retke knjige čuvaju se za naredna pokolenja i naredni vek. Preporuka konzervatora je da se ovakve knjige digitalizuju i što manje fizički koriste.