Nije sve na internetu, mnogo više je u arhivima

Zapisi sa sednica ministarskog saveta, prepiske nastale u vreme Karađorđa i dinastije Obrenović, telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji, ali i popisi stanovništva zahvaljujući kojim možemo da saznamo o svojim korenima - samo je deo blaga koje čuva zgrada Državnog arhiva Srbije, stara skoro jedan vek.

„Jedan od najstarijih dokumenata koje čuvamo je Dečanska povelja iz 1330. godine. To je dakle dokument, kao što rekoh, nastao u 14. veku, koji se isto tako čuva u posebnim uslovima i kod nas se nalazi, da kažem, prva ta verzija Dečanske povelje. To je jedan pergamentni svitak dužine preko pet metara, tačno pet metara i 20 centimetara i širine 39 centimentara“, naglašava Dušan Guteša iz Državnog arhiva Srbije.

Sa arhivskom građom mora pažljivo, može se dirati samo specijalnim rukavicama, a ako se neki dokument ošteti, leči se u laboratoriji za restauraciju.

„Arhivska građa pre svega smeštena je u odgovarajuće kutije. U depoima gde se čuva, vrlo je važno voditi o mikrolimatskim uslovima, pre svega tu mislim na temperaturu, na vlažnost vazduha i slično. I ono što je svakako vid zaštite to je i mikrofilmovanje, odnosno digitalizacija arhivske građe“, objašnjava Guteša.

U Državnom arhivu Srbije se trenutno nalazi oko 14 kilometara arhivske građe. Među njima je i Sretenjski ustav, prvi ustav Kneževine Srbije iz 1835. godine.

Kako se dolazilo do podataka pre interneta

Pre interneta, novinari su tražili informacije o nekome ili nekom događaju u arhivama novinskih kuća. Svoje blago već 77 godina neguje dokumentacija Borbe i tu se može
pronaći sve što na Guglu nema. Ovde se čuvaju ukoričeni mesečni kompleti dnevnih izdanja Borbe, Vremena, Večernjih novosti, Sporta. Ali i periodične štampe kao što je nekada bio dečiji list Kekec.

„Većina naših korisnika s obzirom na to da je ovo zaista korisno za istraživačko novinarstvo upravo jesu kolege novinari iz drugih medijskih kuća, ali i mnogi drugi. Građani, recimo koji pišu knjige, ili monografije. Tako da pristup je slobodan svima. Dakle, svi zainteresovani koji misle da mogu da pronađu nešto ovde, a što sigurno ne mogu da pronađu na Guglu. Ja uvek volim da kažem da je ovo naš Gugl“, ističe Elena Stojanović iz Novinske dokumentacije Borbe.

„RTS-ov Gugl“ je Programski arhiv sa više od 210 hiljada sati programa, istorijskih i sportskih događaja, filmova, serija, emisija. Tu su materijali koji se nigde drugde ne mogu pronaći.

Istoriju pišu i mediji, a ovi arhivi čuvaju sećanja iz vremena pre kompjutera. Dostupni su svima koji imaju strpljenja da po njima prekopavaju.