Комичар, трагичар, краљ импровизације... Обележавамо четири деценије без Зорана Радмиловића

Цвеће за четрдесет година без Краља Ибија, Радована трећег, Животе из Мајсторске радионице, Билија из Маратонаца, Молијера.

Зоран Радмиловић је током своје богате филмске, серијске и позоришне каријере оставио неизбрисив глумачки траг. Комичар, трагичар, краљ импровизације, посебан.

„Био је изузетан, непоновљив, јединствен. Био је фантастичан партнер. Био је заиста кад је радио посвећеник тог посла. Био је озбиљан, студиозан. Зато се у свакој његовој улози види тај резултат изузетног. Ви видите једног апсолутно модерног глумца и за ово садашње време“, каже глумац Милан Цаци Михаиловић.

Зајечар чува успомену на свог великана. Улица у којој је живео у Зајечару добила је његово име, кућа таблу, град споменик, позориште чији је он добри дух, више од три деценије негује фестивал „Зоранови дани".

Зоранов брк, Статуета, Глумачка бравура – престижне су глумачке награде.

„Ја мислим да је тајна његове необичности, ако тако могу да кажем, у томе што је он инкорпорирао у глуму и у све те своје представе, велики део зајечарског хумора и хумора из источне Србије. То је нама свакодневица, али је за Србију односно Југославију био дах свежине или дух свежег ветра“, изјавио је Владимир Ђуричић, директор позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић".

„Мени он и сад недостаје. Ја сам имала двадесет и шест година кад је он умро, и некако је био присутан. Ја се сећам још као клинци ишли смо на Ибија и на Радована на сваку представу. Али овако ми је био подршка велика. Био је диван, обожавала сам ујака“, прича Селена Вицковић, сестричина Зорана Радмиловића.

Монографија радног наслова „Зоран Радмиловић у радију и телевизији" донеће јавности мање познато Радмиловићево уметничко стваралаштво. Књига у издању РТС-а и Тимочког позоришта биће презентована у октобру на фестивалу „Зоранови дани" у Зајечару.